ОВО СУ ПРОИЗВОДИ КОЈИ СЕ НАЈЧЕШЋЕ КРИВОТВОРЕ Листа је подугачка, а за неке не бисте ни претпоставили да су лажни! ОПРЕЗ! МОГУ БИТИ ОПАСНИ ПО ЗДРАВЉЕ

Криминалци али  и легитимне компаније зарађују велике суме продајући јефтиније замене за праву мед, маслиново уље, пармезан и друге производе. Превара у прехрамбеној индустрији кошта  произвођаче и представља ризик за потрошаче, у вредности од најмање 40 милијарди долара годишње. Неки високо цењени производи – попут меда или кавијара – превише су ретки или скупи да би задовољили светску потражњу.

Како се фалсификује храна
Када је у питању храна која дефинише модерну кухињу, не све је баш онако како изгледа. Било да је у питању уље од тартуфа на помфриту, ванила у сладоледу или wasabi на  сушију, прави састојци су често превише ретки – или скупи – да би задовољили глобалну потражњу.

Као одговор на то, кримналци и компаније пронашли су начине да зарађују нудећи јефтиније алтернативе свему, од кафе до кавијара. Чак и када постоје потпуно легални начини за ово, постоји и глобална индустрија преваре у храни,  која штети  произвођачима, финансирајући криминалне активности и потенцијално угрожавајући потрошаче.

– Главни разлог зашто се ово дешава је једноставно новац –  рекао је Larry Олмстед, аутор књиге „Реал Food/Fake Food: Why You Дон’т Know What You’re Еатинг анд What You Цан До Абоут Ит“. – -На најмањем нивоу, ви сте једноставно преварени, док на најгорем нивоу можете бити отровани- написао је он

Ево 11 најчешће фалсификованих прехрамбених производа и како да препознате праву ствар.

Тартуфи

Права уља тартуфа су изузетно скупа, због чега многи производи на тржишту користе синтетичка уља која имитирају прави мирис тартуфа. Ова јефтина алтернатива често садржи хемијске спојеве који немају никакве везе са стварним тартуфима.

– Оно што се назива уљем од тартуфа је потпуно направљено у лабораторији. Нема никакве везе са печуркама- рекао је Олмстед. Дивљи бели тартуф тежине 70-80 грама може да достигне цену од 102 долара, а овај гљива је популарна мета фалсификовања. Црни тартуфи, који се могу гајити, ипак расту шест година. Уље од тартуфа је обично мешавина маслиновог или сунцокретовог уља, обогаћена синтетичким једињењем добијеним из нафте, познатим као 2,4-Дитијапентан – исто ароматично једињење које се користи у мирису стопала. Једини начин да будете сигурни да једете прави тартуф је да га видите исеченог пред вама, каже Олмстед.

Јаворов сируп

Половина сирупа од јавора заправо није прави, често се продаје као „столни сируп“ или „сируп за палачинке“ који садржи мешавину кукурузног сирупа, карамел боје и ароматизатора. Већина правог јаворовог сирупа долази из Канаде, која извози око 85% укупне количине која се конзумира сваке године. Прављење овог слатког производа није лако: потребно је 44 галона јаворовог сока да би се произвела једна галона правог сирупа. Препознавање праве ствари често зависи од боје и текстуре, с тим што прави јаворов сируп има тању конзистенцију и мутнији изглед него вештачке мешавине.

Wasabi
-Смешно ми је када људи кажу, ‘Обожавам wasabi, волим суши овде – каже Олмстед.

Мислим, ‘Па, никада нисте пробали добар суши и никада нисте имали прави wasabi, објаснио је овај стручњак за храну, за Бизнис инсајдер

Готово сав wasabi који се продаје ван Јапана заправо је припрема рендане хрена, заслађивача и кукурузног скроба. Прави wasabi кошта отприлике 30 пута више и један је од најтежих биљака за комерцијалну производњу. Wasabi расте природно уз јапанске планинске изворе, преферирајући благе температуре, хладовину и шљунковито тло тог подручја, а стабљике се могу продавати за 319 долара по килограму. Као и код тартуфа, најбољи начин да будете сигурни да добијате прави wasabi је да га видите припремљеног пред вама, обично помоћу специјализоване металне ренде која претвара стабљику у фини пасту. Други знак је укус: прави wasabi је мање љут и суптилнији од алтернативног хрена.

Пармезан

Љубитељи вина знају да је шампањац само шампањац ако долази из Шампање. Слично томе, пармезан је само пармезан ако долази из Парме, Италија, или тачније из регије Емилиа-Ромагна, која је дом специфичних бактерија које дају сиру његов јединствен укус. Само 300 млекара у том подручју има сертификат за производњу правог Parmigiano-Reggiano, који мора да сазре најмање годину дана како би постигао важне кристале умами укуса. Точак правог пармезана је означен шаблонима и печатом ДОП за „Деноминазионе ди Оригине Protetta“, што означава да је потекао са правог места.

Ванила

Заиста нема ничег „обичног“ у правој ванили. Укус долази од пажљиво опрашиваних орхидеја, чији се плодови беру и масирају како би ослободили ванилин, пре него што се натапају у води и алкохолу како би се произвео екстракт. Због тога само 1% производа са укусом ваниле користи праву ванилу. Ванилин направљен у лабораторији може бити добијен из нафте, користећи уље клинчића, дрво или кору за производњу вештачког укуса.

Кавијар
Кавијар се прави од посољених рибљих јаја, односно икре, и један је од најскупљих производа на планети. Цене могу достићи 24.000 долара по килограму, што ову намирницу чини популарном метом фалсификатора који користе икру нижег квалитета, попут лумпфисх икре. Прави кавијар од белуге стургеона захтева стрпљење – риба мора да расте 10 година пре него што може бити убијена и њене јајачне кесе беру. Након тога, јаја морају да прођу кроз металну мрежу и посоле, пазећи да се не поломе деликатне мембране.

Мед
Мед може бити једно од најизненађујућих уноса на овој листи, али процене показују да чак трећина меда који се међународно тргује није прави. Глобална потражња једноставно је већа него што пчеле могу да поднесу. Већина меда долази из Кине, која је такође место одакле потичу и фалсификовани производи. Како би се попунила понуда, неки произвођачи мешају прави мед са вештачким пунилима попут кукурузног сирупа, глукозе или шећера од пиринча, трске или репе.

Екстра девичанско маслиново уље
Екстра девичанско маслиново уље било је мета превара још од времена старог Рима, када су криминалци продавали инфериорно маслиново уље или мешавине других уља под признатим ЕВОО ознакама. Већина екстра девичанског маслиновог уља долази из Шпаније, Италије или Грчке, где се свеже цеди из зрелих маслина, без употребе топлоте или хемикалија. Фалсификатори маслиновог уља поставили су операције у сред легитимних, па може бити веома тешко уочити фалсификате без теста укуса.

Wagyu говедина
Wagyu једноставно значи „јапанска говеда“, и односи се на четири расе: Куроге, Акаге, Мукаку и Нихон Танкаку. У Јапану постоје строга правила која регулишу узгој и прераду ових животиња, које се хране пиринчем и кукурузом, што месу даје специфичну мекоћу и мармелирање. У неким случајевима, један фунт може да достигне цену од 200 долара, док цела крава може да се прода за 30.000 долара – 10 пута више него амерички Блацк Ангус.

Кафа
„Кафа је велики, велики бизнис, а историјски је била мешана са било чим што је смеђе: спаљеним папиром, спаљеним кукурузом, пиљевином“, каже Олмстед. Млевена кафа је такође била обогаћена млевеним жировима, јечмом и пшеницом. Whole-bean кафа природно има мање додатака, али изазови у гајењу и култивацији великих количина могу довести до значајних разлика у квалитету.

Зачини
Лажни зачини су често доступни online и offline.
Зачини попут шафрана, цимета и црног бибера често се фалсификују мешањем са јефтинијим састојцима попут скроба или вештачких боја. На пример, прави шафран се добија из стигми цвета шафрана и кошта око 2.000 долара по фунти. Међутим, можете пронаћи много јефтинијих верзија шафрана помешаних са луком или наранџастом бојом.

Ова фалсификовања не само да смањују јачину и укус зачина, већ неки додаци могу потенцијално изазвати алергијске реакције или друге здравствене проблеме.

Зашто је кривотворење хране проблем  
Главни мотив за овакву широко распрострањено фалсификовање хране је економска добит. Производња лажних верзија хране је јефтинија, док се исте продају по вишим ценама. Потрошачи често нису ни свесни да купују фалсификате, што доводи до озбиљних проблема у индустрији хране и здрављу људи.

Како препознати фалсификат 
Да бисте се заштитили од фалсификованих производа, препоручује се куповина хране из проверених извора и уверење да је производ сертификован и аутентичан. Такође, важно је бити свестан ознака и порекла производа које купујете, јер лажни производи често немају јасну или прецизну декларацију, пише Бизнис инсајдер, а преноси Ало.рс.