ОБУСТАВА РУСКОГ ГАСА ПРЕКО УКРАЈИНЕ НАС НЕ ПОГАЂА Ђедовић: Грађани не треба да брину, Србија се снабдева Балканским током

Она је истакла да је за Србију најважније да имамо довољно енергената у резервама и да упркос сложеној геополитичкој ситуацији њихове цене буду стабилне.

"Могуће је да ће тржсте у Европи осетити одређене последице, а ми ћемо тежити да се оне не прелију на Србију", нагласила је Ђедовићева.

Истакла је да је изградња Балканског тога завршена у јеку пандемије ковида захваљујући стратешком размишљању председника Александра Вучића и Владе Србије.

Министарка је говорећи о најважнијим плановима и пројектима за 2025. годину рекла да би требало да почне изградња нафтовода Србија - Мађарска, који је веома значајан с обзиром да НИС, за који су САД најавиле санкције због руског власништва, добија нафту преко јадранског нафовода ЈАНАФ.

Нафтовод би требало да буде завршен до 2027, а вредност инвестиције је процењена на око 150 милиона евра. Дужина нафтовода је 128 километара, а капацитет ће износити око пет милиона тона нафте годишње.

Министарка је рекла да у 2025, такође, предстоји реализација важног пројекта градње реверзибилне хидроелектране Бистрица, чија ће снага износити око 650 мегавата и да су испуњени сви предуслови за почетак радова, али да је потебно испројектовати комуналну инфраструктуру и извршити техничку процену пројекта.

"Очекујем да крајем 2025. или почетком 2026. кренемо у реализацију пројекта. Паралелно са тим, настављамо преговоре са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу о обезбеђивању финансијских средстава. Процењује се да је вредност пројекта око милијарду евра, али сада процену раде и јапански технички стручњаци. Радови би могли да трају близу пет година", навела је она за Тан‌југ.

Реч је пројекту који је препознат као приоритетан у свим стратешким документима.

РХЕ Бистрица треба да буде "природна батерија" за балансирање растуће производње енергије из соларних и ветроелектрана.

Говорећи о другом веома значајном пројекту за српски енергетски систем, изградњи хидроелектране Ђердап 3, Ђедовић Хандановић је истакла  њен регионални карактер, као и да ће то бити веома захтеван и изазован подухват.

"Тај пројекат би могао да промени слику о овом делу Европе када је у питању енергетска сигурност не само Србије, већ и Румуније, јер свим земљама у региону треба више енергије. Завршена је хидролошка студија и она је показала да на годишњем нивоу нема негативних утицаја на рад постојећих хидроелектрана Ђердап 1 и 2", каже Ђедовић Хандановић.

Она је рекла да су румунској страни достављени захтеви, као и да ће припрема пројекта трајати још најмање годину дана, с обзиром да је потребно урадити студију процене утицаја на животну средину.

Процењује се да би градња реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 могла да кошта више милијарди евра, а за учешће у том пројекту су заинтесоване и  САД.

Министарка је рекла да у 2025. очекује завршетак изградње ветропарка у Костолцу и добијање прве соларне електране у оквиру Електропривреде Србије, чиме би наша земља добила 76 нових мегавата чисте енергије.

"Базна енергија из термоелектрана за нас остаје веома битна, а то смо потврдили и отварањем новог блока у термоелектрани Костолац. Без базне енергије не можете да интегришете ни нове обновљиве изворе енергије", објаснила је Ђедовић Хандановић.

Министарка подсећа да је важна ревитализација постојећих постројења, с обзиром да је наш енергетски систем изграђен 70-их и 80-их година прошлог века.

"Настављамо са ревитализацијом наше једине реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, повећаћемо снагу власинске хидроелектране која струјом снабдева око 93.000 домаћинстава. Очекујем и градњу нових гасних  интерконекција Србије са Северном Македонијом и Румунијом", рекла је министарка.