НИЈЕДНА ДРЖАВА БИВШЕ ЈУГЕ НЕМА МЕТРО Србија ће и овде бити ЛИДЕР У РЕГИОНУ
Србија није једина земља у Европи која нема метро, иако је изградња београдског метроа, висококапацитетног и потпуно независног шинског система као основе јавног превоза у Београду, планирана је још од педесетих година XX века.
Двадесет и нешто година касније, исте планове чули су грађани Солуна, у Грчкој, али једно им је било заједничко све ове године - ни Београд ни Солун нису добили метро. С тим што се ситуација у Солуну ипак мења - метро ће ускоро бити у употреби, иако Солуњани имају озбиљан проблем: где год да забију ашов, наиђу на археолошко налазиште, па морају да мењају трасу, дозволе археолозима да проуче локалитет, однесу артефакте или, једноставно, све ограде и ставе стакло, како би туристи могли да га виде. А до тада, да крстаре овим прелепим градом аутобусима.
Ако сте ишли у Словачку, онда сте приметили да ни Словаци немају метро, иако сте то вероватно очекивали. Карта Европе на којој су обележене земље без метроа изгледа интересантно.
Бивша Југославија је поново "спојена заједничким немањем" - ниједна земља из старе државе нема данас метро. Поред Србије и земаља бивше Југославије, у Европи метро немају ни Албанија, Андора, Кипар, Естонија, Ирска, Исланд, Литванија, Лихтенштајн, Летонија, Луксембург, Малта, Молдавија, Монако, Сан Марино, Словачка и Ватикан.
А како је почела прича о београдском метроу?
У најпознатијем пројекту из 1976. године, било је предвиђено пет самосталних линија метроа и четири линије независног регионалног метроа, са првом фазом од две линије на трасама Стари Меркатор — Вуков споменик и Дорћол — Аутокоманда. Од својих заговорника описиван као у европским милионским градовима „аксиом који се не доказује“ и „алфа и омега приче о саобраћају у Београду“, а од противника као предимензионирани „превазиђени концепт прављен за нека друга времена“, пројекат београдског метроа је слављен, суспендован, поново оживљаван и у Генералном урбанистичком плану Београда до 2021. године усвојеном 2003. напуштен у корист лаког шинског система названог „Београдски лаки метро“.
Скупштина града Београда је у јуну 2010. усвојила информацију о изради документа којим би се дефинисали основни захтеви у изградњи београдског метроа, према којем ће се метро градити као независан шински систем, без укрштања с осталим друмским саобраћајем, са два основна правца од Земуна и Новог Београда до Устаничке улице, и од Карабурме до Бановог брда и Видиковца, са укрштањем у центру града. Линије би биле вођене подземно кроз центар града и изнад земље где је то могуће.
Какав је план за београдски метро данас?
Београдски метро биће највећим делом трасиран кроз дубоки тунел, који се копа кртицом, мањим делом биће плитак тунел који се копа са земље и најмањим делом, у зони депоа, пруга ће бити у нивоу терена. Ипак, одређени објекти мораће да буду уклоњени због изградње станица, као и окана дуж тунела. Ово је детаљан списак свих локација на којима ће морати да се руше објекти или само изврши екпропријација.
У питању је око 487 парцела, неке од њих су у процесу деобе, па тај број није коначан. Пописано је укупно 84 стамбених и 66 пословних објеката.