ДРВО БУДУЋНОСТИ КОЈЕ ГРЕЈЕ КАО УГАЉ! Како један Параћинац планира да смањи рачуне за огрев наредних 40 година

Последњих година дрво пауловнија, која потиче из далеке Кине, у нашој земљи је све популарније због свог брзог раста. Тако њена висока стабла можемо видети испред кућа, у двориштима, на паркинзима, а ово дрво из далеке Кине и Јапана, осим у Шумадији, корење је пустило и у Поморављу.

Они који су је га засадили сматрају да је ово брзорастуће дрво, које је име добило по ћерки руског цара Ани Павловној, има доста предности у односу на друго дрвеће - између осталог, уколико има добре услове за раст стабла, након пет година достићи ће висину и до 20 метара висине. Њена калорична вредност је већа од мрког угља што је чини одличном за огрев. Користи се за израду пелета и биоетанола због своје изузетно високе енергетске вредности. Позната је и по изузетној чврстини, нема чворова и лака је за обраду, лако прима боју и отпорна је на влагу, чиме је нашла широку примену у изради столарије, паркета, намештаја и музичких инструмената

Посадио 150 стабала

Параћинац Делимир Гркић је ово царско дрво, засадио на својој њиви у Змичу. Посадио је 150 стабала на шест ари и за три месеца скоро сва су висока три метра, а дебљина стабала им је око шест центиметара. У расту заостају само оне саднице које су биле под водом током поплаве у мају.

Гркић је презадовољан како се пауловнија у његовој њиви "примила", мада је, наводи, био прилично скептичан кад се одлучио за садњу. Ипак, радозналост је победила, а и економски ефекат, јер пауловнију познаваоци називају дрветом будућности управо због исплативости њеног узгајања.

Ово дрво пореклом је из Кине где се користи више од 3.000 година. Распрострањено је и у Јапану, а у Србију је стигло тек недавно преко расадника који се специјализовао за производњу и дистрибуцију ове саднице.

"Ствар је у томе да су се тек сада појавили хибриди овог необичног стабла који могу да успевају у климатским условима какви постоје код нас. Укрштањем, пауловнија је адаптирана за наше подручје, па сад нове врсте могу да издрже зимске температуре ниже и од двадесет степени Целзијуса испод нуле, а лети - више од 45 у плусу!", рекао је Гркић.

А, да крене са садњом кинеског дрвета, Гркића је подстакла, објашњава, економска криза и једна телевизијска емисија о њему.

"Цена огревног дрвета све је већа јер се шуме немилице секу, а пошумљавања нема. Стабла пауловније сам засадио због грејања и, како видим, нећу се покајати. Заиста расте врло брзо тако да спремам нове саднице. На пролеће засадићу још 1.000 на 40 ари и тако ћу својој породици обезбедити огревно дрво за наредне три до четири деценије. Планирам сечу 10 пута у том периоду, то јест сваке четврте године", изводи економску рачуницу Гркић.

Царско дрво има огромне листове и лисну површину, због чега и расте тако брзо. Лако се обрађује и спада у квалитетно техничко дрво. За индустријску употребу спремно је за 7 до 10 година, а за то време стабло достиже дебљину од педесетак центиметара.

Кисеоник за 60 људи

Према Гркићевим речима, пауловнија је корисна и као чувар животне средине јер није загађивач приликом сагоревања. Тона кинеског дрвета "даје" свега пола килограма пепела. Уз то, због велике масе и количине листова који су широки и до 75 центиметара, пауловнија производи велику количину кисеоника. Каже да једно стабло произведе кисеоника колико потроши 60 људи.

Може да донесе зараду и до 50.000 евра

Да зарада може да буде озбиљна потврдио је и Милорад Цветовић из Крушевца, који има плантажу ове биљке.

Према речима Милорада Цветовића, у овај посао ушао је зато што је чуо да је потражња за овим дрветом у свету велика, а да га у Србији нема у довољној мери.

"Од узгајања овог брзорастућег дрвета пореклом из Кине може лепо да се живи. Један хектар, за четири године може да донесе зараду и до 50.000 евра. Касније је то и више, када довољно порасте да може да се користи за друге намене, осим огрева. Почетна улагања су мала, а можете зарадити до 25 пута за неких седам година када дрво може достигне обим да се продаје као обловина", каже Милорад.

Такође, пауловнија је и највећи произвођач кисеоника (1.7 кг кисеоника на сат), притом апсорбује веома високе количине ЦО2, те се њено сађење препоручује у близини вртића, школа, као и у пренасељеним и деловима града у којима је саобраћај густ.