ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА СЕ КЛИМА ОВОЛИКО МЕЊА? У Скандинавији све више расте узгој винове лозе и производња вина
У Скандинавским земљама, укључујући Данску, Шведску, па чак и Норвешку, расте узгој грожђа и производње вина и бележи се стални раст производње од 2004. године, упркос хладнијој клими, пише BBC.
Стотине комерцијалних винограда сада се налазе широм Данске, Шведске, па чак и Норвешке пошто прва генерација професионалних винара трансформише оно што је некада био хоби, у растућу индустрију.
Као пример наводи се да на највећем данском острву Зеланд има више од 10.000 чокота винове лозе.
За већину скандинавских винограда карактеристична врста грожђа је соларис, ароматична, хибридна сорта која је добро прилагођена хладнијим климатским условима, лако сазрева и отпорнија је на болести, што омогућава да се избегне прскање пестицидима.
Грожђе се узгаја у Немачкој од 1975. године, али у Скандинавији тек од 2004. године, након чега је производња вина у порасту.
Комерцијални виногради у Данској и Шведској дозвољени су на основу правила ЕУ из 2000. године.
Производња вина у Скандинавији повећана је око 2010. године.
У Данској сада постоји 150 комерцијалних винарија са укупно 125 хектара под виновом лозом, а постоји и више од 1.000 узгајивача из хобија.
У Шведској има 47 комерцијалних винарија са 193 хектара под виновом лозом.
На пример, данско вино у Данској кошта најмање 27 долара по боци, што је двоструко више од цене најјефтинијег француског или шпанског вина из увоза.
Подаци показују да су у Данској и Шведској забележени порасти просечне температуре за готово два степена Целзијусова у последњих 40 до 50 година, што је резултирало блажим зимама и дужом сезоном за сазревање воћа.