ИМА ЛИ ПИЛОТА У СИГУРНОМ АВИОНУ: Ево где је све летелица ОСЕТЉИВА ЗА ХАКЕРЕ

Данас се отмице не решавају овом врстом силе, али су једнако потенцијално опасне, каже Александар Николајев, виши аналитичар безбедности компаније Касперски.

- У септембру 2016. године тим стручњака у области сајбер безбедности у Атлантик Ситију даљински је хаковао кључне системе „боинга 757“ користећи само лаптопове и радио опрему – пробили су одбрамбене системе за два дана и показали колико лако систем једног авиона може подлећи дигиталним нападима. У марту 2019, „боинг 737 макс“ срушио се, усмртивши 157 људи, само неколико месеци након што је други овакав авион однео 189 живота. Обе несреће повезане су са слабо тестираним софтверским пропустом у систему за унапређење управљивости (MCAS), који је пилотима одузео контролу над летелицом.

Страшно? Да, и све страшније: модерни авиони претварају се у прилику за злонамерно хаковање: мотиви су различити, али је исход увек трагично исти.

Летећи рачунари

Модерни авиони данас су сложени, међусобно повезани летећи рачунари. Сваки путнички авион, уведен у последњих 15-20 година, функционише с високим степеном аутоматизације, ослањајући се на софистициране авионске системе и дигиталне контроле. Међутим, уз овај технолошки напредак долази и повећан ризик од сајбер претњи. 

- Дигитална инфраструктура авиона подељена је на три главне области, од којих свака има различит ниво важности и контроле приступа – каже Александар Николајев. - Први је путнички домен, који укључује систем за забаву током лета, Wi-Fi у авиону и услуге повезивања за путнике. Иако су одвојени од система кључних за лет, истраживања су показала да су безбедносни истраживачи успели да продру дубље у авионске системе путем мрежа за забаву.

Пилоти користе таблете

Потенцијални проблем може да прави и пилотска опрема. Пилоти сада користе таблете, за навигацију, ажурирања временских услова и различите калукације за лет, али су то лични уређаји који нису директно интегрисани у системе контроле авиона. Ипак, они се ослањају на апликације преузете с интернет продавница, што широм отвара врата за злоупотребе.

За разлику од пилота, авиони не користе конвенционалне оперативне системе као што су Windows или МacOS. Уместо тога, користе специјализоване оперативне системе у реалном времену (RTOS) који су креирани за високу поузданост. Ови системи имају минималну потребну функционалност како би се смањио ризик од сајбер претњи. Систем за управљање летом (FMS) базиран је на Unix систему са строгим безбедносним контролама.

Тренутно, већина сајбер напада на авионе захтева физички приступ, што значи да би нападач морао бити на лицу места. Међутим, како авионски системи постају повезанији, могли би се појавити нови вектори напада.

Веза је, нажалост, двосмерна, сигнали су одшкринута врата

Наиме, авиони континуирано шаљу податке ка серверима на земљи, омогућавајући авио-компанијама да стално прате стање авиона. Сваки сигнал послат на земљу или обрнуто, представља одшкринута врата за потенцијални напад. Ако нападач компромитује ове сервере на земљи, могао би манипулисати подацима који се шаљу авиону, попут лажних очитавања притиска, што би могло да доведе до проблема током слетања. Осим тога, вожња аутопилотом представља слабу тачку, због шансе да се хакује систем и учитају лажни подаци. 

Да ствар буде гора, модерни авиони ослањају се на fly-by-wire системе, што значи да се пилотски уноси претварају у дигиталне сигнале који контролишу авион. Тако су авиони ефикаснији, али је и ризик повећан, јер ако би нападач могао да омета ове дигиталне сигнале, то би могло да поремети критичне функције контроле, а сви знамо шта се деси кад се не јави Пера из Контроле лета.

И. Радоичић