ЕВО ШТА ЈЕ У ХРВАТСКОЈ АСТРОНОМСКИ ПОСКУПЕЛО! Папрено плаћају оно што сами производе

Након што је Државни завод за статистику објавио да су од јануара прошле до јануара ове године потрошачке цене порасле за четири одсто, при чему су највише поскупеле услуге, храна, пиће и дувански производи, Еуростат је објавио процену свог хармонизованог индекса. Према тим подацима, стопа инфлације у Хрватској у протеклих годину дана износила је чак пет одсто.

Тако се поново преокренуо тренд смањења инфлације, а Хрватска је по расту цена од октобра поново избила на прво место у еврозони, што значи да цене у тој земљи расту најбрже.

То се одразило на бројне производе. Влада је проширила листу производа с ограниченим ценама, а та одлука је ступила на снагу у петак. У међувремену, бојкот трговина се наставља, па не чуди што су кренуле разне упоредне анализе цена.

Хрватска међу рекордерима

Еуростат је објавио податке о кретању цена бројних производа у европским земљама, укључујући маслиново уље. Највећи раст цена маслиновог уља у протеклих годину дана забележен је у Естонији и Чешкој (44 одсто), затим у Хрватској (43 одсто) и Грчкој (42 одсто).

Гледајући земље у окружењу Хрватске, поскупљења маслиновог уља варирају. У Црној Гори је забележен раст цена од 24 одсто, у Србији и Северној Македонији од 28 одсто, у Мађарској и Италији 30 одсто, а у Словенији и Аустрији 35 одсто. За Босну и Херцеговину нема доступних података.

Шта је подигло цене?

Иако је маслиново уље увек било на цени, поставља се питање шта је узроковало овако велики раст, посебно с обзиром на то да је узгој маслина и производња маслиновог уља у Хрватској традиција дуга вековима и да може да задовољи део тржишних потреба.

Према подацима Тржишног ценовног информационог система у пољопривреди (ТИСУП), током 2023. године у Хрватској је произведено нешто мање од 40.000 хектолитара уља из 30.000 тона маслина, уз принос од 1,5 тона по хектару.

„Код екстра девичанског маслиновог уља присутан је позитиван ценовни тренд последњих неколико година на тржишту Хрватске. У просеку, цена у 2024. години била је виша за 23,4 одсто у односу на претходну годину, 49,6 одсто у односу на 2022. годину, а чак 73,3 одсто у односу на 2021. годину“, наводе из ТИСУП-а и додају:

„Цена екстра девичанског маслиновог уља од једне литре и више у просеку је у 2024. години износила 12 евра по литру, што представља раст од 35,9 одсто у односу на претходну годину. Значајну промену бележи и девичанско маслиново уље, чија је цена порасла за 54,9 одсто у односу на годину раније.“

Што се тиче тржишне размене маслиновог уља и његових фракција, подаци ТИСУП-а показују да је остварен дефицит од 28.420.898 евра, што је повећање од 43,4 одсто. Извоз је пао за 21,9 одсто на 198 тона, чија је вредност процењена на 3.163.381 евро (раст од 4,7 одсто). Увоз је износио 3.680 тона (0,7 одсто мање), али је вредност увезене робе порасла на 31.584.279 евра, што је 38,2 одсто више него у претходном периоду.

тпортал