Директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ Далибор Арбутина: Дестабилизацијом државе се угрожавају велики енергетски и инфраструктурни пројекти

О томе како би нуклеарна енергија могла допринети енергетској сигурности земље, шта доноси Програм развоја нуклеарне енергије, као и о предностима и изазовима малих модуларних реактора (СМР), за нови број недељника Поредак говорио је Далибор Арбутина, директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије“.

Можете ли нам рећи нешто више о тренутним пројектима ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ и у ком правцу се развија нуклеарна енергетика у Србији?

- ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ од свог оснивања 2009, ради на реализацији задатака који су предвиђени закључцима Владе Републике Србије, а односе се на санацију историјске заоставштине претходних нуклеарних програма СФРЈ, што конкретно у овом тренутку значи санацију стања складишта радиоактивног отпада. Да би се и технички приступило том послу било је потребно претходно изградити два нова, савремена складишна објекта, Х3 за ниско и средње активан радиоактивни отпад и безбедно складиште БС за искоришћене јаке изворе јонизујућих зрачења. Сем тога било је потребно и пустити у погон Постројење за прераду радиоактивног отпада, како би се стари отпад, који се налази у старим хангарима Х1 и Х2 превео у адекватне форме за складиштење у новим објектима. ЈП је завршило изградњу складишних објеката Х3 и БС, а објекат ППО се налази у пробном раду. Пуштање објекта ППО у погон очекује се у трећем кварталу ове године, када би се отпочело са пражњењем старих хангара и прерадом отпада из њих. ЈП је припремило сву потребну прописану документацију за добијање одговарајућих лиценци за обављање конкретних нуклеарних активности.

- Поред тог, тренутно најважнијег задатка за ову годину, ЈП ради и на јачању својих капацитета у пратећим потпорним специјалностима, као што су радијациона сигурност и нуклеарна безбедност, у сегментима у којима ЈП има јединствену позицију у Републици Србији. У систему деловања у случају ванредног догађаја, капацитети ЈП-а и Републике Србије биће значајно повећани модернизованим уређајем за мерења активности целог тела, што је од значаја у случају контаминације и уношења радиоактивног материјала у тело, до чега може доћи у случају акцидената. Исто тако, новоуспостављена лабораторија за форензику нуклеарног материјала може бити од значаја за детекцију и идентификацију радиоактивног и нуклеарног материјала који би се открио у илегалном промету на границама или у унутрашњем промету.

У систему деловања у случају ванредног догађаја, капацитети ЈП-а и Републике Србије биће значајно повећани модернизованим уређајем за мерења активности целог тела, што је од значаја у случају контаминације и уношења радиоактивног материјала у тело, до чега може доћи у случају акцидената

Како видите улогу Србије у области нуклеарне енергије у наредним годинама, с обзиром на глобалне трендове?

- Нуклеарна енергија доживљава своју ренесансу. После периода одустајања од нуклеарне енергетике и гашења већ изграђених електрана и одустајања од изградње нових, што је било последица великих акцидената који су се десили на електранама, дошло је до оживљавања интересовања за њихово коришћење. Проблеми глобалног загревања и потреба за смањењем емисије угљеника довели су до преиспитивања улоге нуклеарне енергетике у том процесу. На конференцијама на којима је учествовао и наш председник, 2023 и 2024 закључено је да је нуклеарна енергетика адекватан одговор за проблеме климатских промена. Од 30.11.23. до 13.12.2023 у Дубаију је одржана Конференција Уједињених нација о климатским променама, познатија као ЦОП28, чији се закључци односе на циљ да се до 2050 достигне нулта емисија угљеника, што заправо значи престанак коришћења фосилних горива. Председник је на том скупу изнео став Србије да ће Србија усвојити нову енергетску стратегију како би до 2050 достигла тај циљ, и тако допринела решавању климатских промена. 21.03.2024 у Бриселу председник Вучић је учествовао на првом глобалном Самиту о нуклеарној енергији, на ком је договорено да је нуклеарна енергетика изузетно средство које пружа могућност да се климатске промене ставе под контролу, и на ком је председник исказао заинтересованост Републике Србије да допринесе том процесу. Међународна Агенција за Атомску Енергију са седиштем у Бечу, покренула је иницијативу под називом „Атоми за нето нулу“ (Атомс4НетЗеро) као подршку земљама чланицама у напорима да искористе моћ нуклеарне енергије у преласку на тзв. нето нулу. Према подацима МААЕ, данас у свету постоји 417 енергетских нуклеарних реактора, од којих су 23 тренутно у прекиду погона, а 62 нова су у процесу изградње.

- На основу тако исказане политичке воље, у Републици Србији су већ почели да се одвијају одређени процеси који би водили увођењу нуклеарне енергетике у енергетски биланс државе: 10.јула 2024. потписан је Меморандум о разумевању у области примене и развоја нуклеарне енергије у Републици Србији између Министарства рударства и енергетике и 5 министарстава и 20 факултета, института и енергетских предузећа, а крајем године усвојена је нова Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2040 са пројекцијама до 2050 године као и измене Закона о енергетици. Изменама тог закона стављен је ван снаге Закон о забрани изградње нуклеарних електрана, а уведен је Програм развоја нуклеарне енергије који дефинише три развојне фазе од чијих резултата ће зависти којом динамиком и обимом ће Република Србија имплементирати нуклеарну енергетику.

Србија је исказала интересовање за мале модуларне реакторе (СМР). Можете ли објаснити шта су они и које су њихове предности у односу на класичне нуклеарне електране?

- Мали модуларни нуклеарни реактори се разликују од стандардних по величини, снази, чињеници да су уграђене инхерентне мере сигурности, флексибилности дизајна као и могућности да се релативно једноставно проширује капацитет постројења на одабраној локацији. Погодним их чине и одређена техничка решења као што је на пример ређа потреба за ремонтом и заменом горива, на пример. Једна од предности ових реактора је што је њихова изградња бржа у односу на стандардне реакторе, јер се изграђени допремају на избрану локацију. Имајући у виду чињеницу да су мали, могуће их је лоцирати и на локацијама које не би биле погодне за стандардне реакторе. Њихова величина и флексибилност дизајна, који се креће од тзв микрореактора, снага од 10 МW(е) до малих реактора снага од 300 МW(е) омогућавају њихово постављање на различите локације, као што су на пример мале уаљене заједнице, индустријска постројења на недоступним локацијама и слично.

Које су земље тренутно лидери у развоју и имплементацији СМР-а, и где се Србија види у том контексту?

- Према подацима МААЕ, СМР је експериментална технологија са више од 80 прототипова у 19 земаља , али само два активна постројења.

- Тренутно у свету раде само три мала нуклеарна реактора, а технологију комерцијално поседују само Русија и Кина. То су једно и једино плутајуће на руском Далеком истоку, које снабдева струјом и топлотом мањи град Певек а постројење је познато као 'Академик Ломоносов', и у раду је од 2020. Ту су и два кинеска СМР снаге 200 МW, који као гориво користе графитне куглице, а од краја 2023. раде у провинцији Схандонг. СМР-ови укључују напредне нуклеарне реакторе који имају до 300 МW снаге, што је отприлике трећина или мање од снаге конвенционалних нуклеарних реактора. Изузетак је Роллс-Роyцеова технологија која има капацитет од 470 МW. Међу предностима СМР електрана наводе се брзина градње и њихова цена. Wестингхоусеов (технологија НЕ Кршко) мали реактор АП 300 од 300 МW кошта према медијским натписима око милијарду евра, док се изградња блока ЈЕК 2 од 1000 МW процењује на око 10 милијарди.

Да ли постоји план за евентуалну изградњу оваквих реактора у Србији, и ако да, у којој фази су припреме?

- Србија још није донела конкретне планове о изградњи нуклеарних енергетских реактора. Очекују се резултати прелиминарне техничке студије као и реализација прве две фазе Програма развоја нуклеарне енергетике, утврђене чланом 365а Закона о енергетици. Тек тада може бити речи о конкретним плановима.

Који су кључни изазови и препреке увођењу СМР технологије у Србији, било да су регулаторне, технолошке или финансијске природе?

- Република Србија је имала 2 истраживачка нуклеарна реактора у погону, студијске програме за потребне образовне профиле на неколико факултета, истраживачку базу, редовне конференције и размену знања са колегама из иностранства. Међутим, после акцидента у Чернобилу и услед атмосфере у друштву, држава доноси Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у СФРЈ ("Сл. лист СФРЈ", бр 35/1989), и касније Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у Савезној Републици Југославији (Сл. Лист СРЈ бр 12/95 и Сл. гласник РС, бр. 85/2005-др.закон). То је довело до гашења скоро свих развојних активности у овој области, чак и шире него што је закон предвиђао. Студијски програми су се угасили, интересовање студената је опало, а кадрови су потражили своју будућност у инстранству. Оно мало што их је преостало, до сада је углавном пензионисано.

- ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ представља континуитет компетентности и знања у овој области у нашој земљи и базу за даљи развој капацитета државе за примену нуклеарних технологија. Како је процес имплементације нуклеарно енергетског програма релативно дуг, постоји објективна могућност да се капацитети државе повећају, јер постоји исказана политичка воља, коју ће пратити и затворена финасијска конструкција, а затим унапређен регулаторни оквир. Са тим предусловима, вратиће се интересовање младих људи, програми на факултетима, а већ постоје и широке могућности образовања и стицања искуства у иностранству. И на крају, и испоручилац опреме, по правилу има наменске обуке за операторе таквих објеката.

- Имајући у виду објективну чињеницу да нуклеарне технологије могу носити ризике чији домет не познаје државне границе, верујемо да Република Србија неће бити сама у развоју својих капацитета, већ сасвим сигурно, као и до сада, може да рачуна на подршку специјализованих међународних организација као што је Међународна агенција за атомску енергију.

Председник Александар Вучић је више пута истакао значај модерних енергетских решења за Србију. Какву подршку добијате од Владе и председника у вези са развојем нуклеарне енергетике?

- Наше предузеће је препознато као значајни актер у свим разговорима и плановима о увођењу нуклеарне енергетике у Републику Србију, јер представља континуитет компетентности и знања у овој области у нашој земљи и базу за даљи развој капацитета државе за примену нуклеарних технологија. Како су основни задаци ЈП у овом тренутку санација историјске заоставштине претходних нуклеарних програма СФРЈ, радећи на њиховој реализацији статсава нова генерација стручњака релевантних за ову област. До сада смо наилазила на разумевање и подршку у решавању повремених проблематичних ситуација, које су се тицале углавном промптне финансијске подршке за решавање искрслих проблема.

Како се Србија припрема у погледу законодавног оквира и регулативе да би омогућила развој нуклеарне енергије и конкретно СМР-а?

- Србија је направила прве кораке у том смеру, доношењем измена закона о енергетици, и укидањем мораторијума на изградњу НЕ. Законом је предвиђено да се Програм развоја НЕ врши у три фазе, и то: испитиваје оправданости приступа развоју НЕ, развој ПНЕ и на крају, уколико резултати прве две фазе то потврде и Спровођење ПНЕ. Тада би се пиступило и усвајању одговарајућег правног оквира.

Да ли постоје преговори или договори са страним партнерима и компанијама у вези са имплементацијом СМР технологије у Србији?

- Колико је нама познато, из јавно доступних информација, још увек не постоје преговори или договори са страним партнерима или компанијама. Још увек је рано за то. Тек у другој фази ПНЕ разматра се израда „анализе опција за билатералну или регионалну сарадњу посебно са државама са већ реализованим програмима за мирнодопску примену НЕ“. Постоје разговори о сарадњи у развоју нуклеарне енергетике, на државном нивоу са неким државама као што су Француска и Словенија.

Један од главних страхова јавности је безбедност нуклеарне енергије. Како би Србија осигурала највише стандарде безбедности приликом увођења СМР технологије?

- Једна од предности СМР технологије је што је инхеретно сигурна, тј. уграђене су пасивне мере сигурности које не зависе од људског фактора. С друге стране, имајући у виду њихову мању снагу, и самим тим и мању количину горива, ризик од њиховог коришћења је знатно мањи.

Како би употреба ових реактора утицала на еколошку ситуацију у Србији, посебно у контексту смањења емисије угљен-диоксида и енергетске транзиције?

- Као што смо већ рекли, нуклеарне електране свакако доприносе смањењу емисије угљен диоксида, а у којој мери ће помоћи еколошкој ситуацији у Србији, зависиће од изабраног типа реактора, његове снаге и локације на којој би се поставио, уколико је реч о СМР-у.

Да ли Србија планира да у будућности постане регионални лидер у нуклеарној енергетици, и како СМР могу допринети енергетској независности земље?

- Република Србија има традицију у коришћењу истраживачких нуклеарних реактора и нуклеарним истраживањима у најширем смислу. Како сада постоји исказана политичка воља за актуелизовањем нуклеарних истраживања у циљу развоја кадрова за прихватање и експлоатацију нуклеарно енергетских технологија, не видимо сметње да Србија опет постане регионални лидер у нуклеарној енергетици.

Каква је рачуница – да ли би овакви реактори били исплативи за Србију на дуже стазе, и да ли би могли допринети снижавању цена електричне енергије?

- Изградња нуклеарних електрана је одувек била финансијски изазов за земље које отпочињу тај програм. Изградња стандардних НЕ, у грубом, може да кошта неколико десетина милијарди долара, док изградња СМР-а може да иде од пола милијарде до неколико милијарди долара. Међутим, дугорочни допринос економији земље је значајан. Позната су искуства земаља која се на бази производње струје из нуклеарних електрана исплатиле спољни дуг земље.

Какав је ваш лични став о будућности нуклеарне енергије у Србији и региону?

- Мој лични став се заснива на резултатима анализа и закључцима стручњака различитих релевантних профила. Ако се погледа велико глобално експлоатационо искуство у коришћењу нуклеарних електрана, које износи 20169 реактор година и ако се зна колики је значај расположивог енергетског потенцијала у развоју земље, закључак је практично очигледан. Уз доследно поштовање успостављених норми сигурности и безбедности у коришћењу нуклеарних енергетских реактора, и унапређењу свих повезаних сегмената ддруштва, нуклеарна енергетика нам може донети само користи.

Када можемо очекивати прве конкретне кораке у реализацији овог пројекта?

- Можемо сматрати да су први кораци већ отпочели доношењем правног оквира који омогућава истраживања и развој, сарадњу са међународним актерима и унапређење кадровског потенцијала. Средином ове године очекују се резултати прелиминарне техничке студије о могућности мирнодопске примене нуклеарне енергије у земљи.

У последње време сведоци смо учесталих напада на председника Александра Вучића, како изнутра, тако и споља. Како ви видите те нападе и колико је важно да држава остане стабилна како би се реализовали велики инфраструктурни и енергетски пројекти?

- Напади на председника Вучића су део покушаја дестабилизације Србије, али је од кључне важности да држава остане стабилна како би се наставили велики инфраструктурни и енергетски пројекти који гарантују бољу будућност за све грађане. Нуклеарни енергетски програми претстављају дугорочно опредељење државе. Све фазе развоја и експлоатације нуклеарно енергетских постројења, као и третман радиоактивног отпада и декомисија таквог објекта су дугогодишње и претпостављају континуитет, како би тако скупа инвестиција била и исплатива и сигурна по становништво и животну средину. У том смислу, важно је имати стабилно државно и друштвено окружење, које препознаје значај таквог програма и стоји уз њега. Искуство претходне Југославије, која је планирала и расписла тендер за велики број нуклеарних електрана, а на крају изграђена је само НЕ Кршко, показује како могу да се прекину и заврше такви програми ако нема стабилности у земљи.