Покрајински завод за заштиту споменика културе расписао је крајем априла тендер за, како је наведено, реконструкцију, санацију, адаптацију и ревитализацију те зграде од историјског и архитектонског значаја, у којој се налази Техничка школа „Лукијан Мишицки”. Понуде се подносе до 20. маја, што значи да би радови могли да почну по окончању школске године.
Резиденцијални племићки објекат (каштел) саграђен је крајем 18. и почетком 19. века за породицу Сечен, и један је од ретких, сачуваних у готово изворном облику. Једноспратно здање правоугаоног облика симетричних фасада, представља мешавину барокне и класичне архитектуре, а грађевина је специфична по томе што нема улазни портик. Некада су са унутрашње стране дворишта, према парку, постојале две капије за излаз, али су зазидане. Дворац је некада био окружен шанцем дубине два метра, а данас је тај шанац видљив испред главне фасаде.
„На северној и јужној фасади каштела у Темерину извешће се зидарско-фасадерски радови, укључујући замену столарије, лимарије и рестаураторске радове на браварији. Након обијања малтера у површини и малтерисања санационим малтерима, извешће се и постављање или рестаурација фасадне пластике, као и завршни радови на бојењу фасада“, наведено је у докумантацији објављеној на Порталу јавних набавки.
Како се из техничке спецификације може приметити, планирана је демонтажа укупно 12 прозора, који ће бити замењени новим израђеним по угледу на старе, а слично ће бити учињено и са вратима. Осим тога, предвиђена је и уградња нових решетки на отворима за вентилацију подрума, али и замена старих решетки на свим прозорима. Интересантно је да је на списку радова и пробијање накнадно зазиданог отвора на северној фасади у зони приземља.
Дворац је подигнут за грофа Шандора Сечена чији је племићки посед био Темерин. Иако пројектанти по чијим је нацртима дворац изграђен нису познати, по неким изворима, црква, гостопримница и источни део замка, где је била коњушница, изграђени су на основу планова познатог градитеља канала Јожефа Киша.
Према казивању хроничара и Темеринца Кароља Екреса, дворац није био једини дом Сеченових, који су живели и у Будимпешти. Након грофове смрти, имање су наследили његови синови Карољ и Миклош. Карољ Сечен био је војно лице, с тим да у педесетој години напушта војску и настањује се на имању у Темерину. Био је познат као отац свих кметова, које је помагао, делио им жито и давао новац. У сукобима 1848. породица Сечен напушта дворац, који је тада оштећен, а оспособљен је две године касније.
Парк, салетле и водоскоци
Око дворца се на 20 јутара простирао парк који су уредили у оно време најбољи баштовани, а некада су га зид од цигала и озидан шанац заклањали од спољашњег света. Баштован породице Фернбах, Винце Садлек парк је претворио у украсну башту, арборетум, пуну цвећа, украсног биља и водоскока, у води су пливале корњаче. Парк су украшавале и салетле – једна у башти, а друга на брежуљку поред језера. Додате су фонтана и скулптуре.
Шандор Сечен, последњи изданак породице, 1874. године продаје део имања трговцу Анталу Фернбаху из Апатина. Све до аграрне реформе у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године Фернбахови су држали цео Темерин. После реформе имовину су продали породици Матковић, која ју је чувала до Другог светског рата, када је национализована и конфискована. Након тога у згради је била смештена Управа народних одбора, па установа за децу без родитеља, а затим је дворац служио као школа.
Ј. Вукашиновић
