Монструозност мађарског и немачког окупатора се, између осталог, огледа у чињеници да је пред Други светски рат у овом граду било око 1.100 Јевреја, а холокауст их је преживело свега 236, од којих је 68 напустило Сомбор одмах по формирању државе Израел 1948. године, па их сада тек педесетак живи у граду предака.
Од пада Масаде и Веспазијановог рушења Великог храма до устанка у варшавском гету, у размаку од две хиљаде година, најпрогоњенији народ света, јеврејски, пронашао је свој пут и до Сомбора и мада не треба сумњати да су Јевреји посећивали Сомбор још за турског земана први писмени траг о боравку неког Јеврејина у овом граду потиче из прве половине 18 века. У оставинским папирима грофа Јована Бранковића, 1734. наводи се његово дуговање 91 форинте извесном Илији Јеврејину.
Преко два века припадници овог народа су давали свој пуни допринос економском и културном развоју града, али априла 1944. за свега неколико дана окупатори су похватали 863 припадника јаврејског народа и проследили их у концентарциони логор Аушвиц и друге нацистичке фабрике смрти.
- Док се колона Јевреја кретала некадашњим Бајским сокаком а садашњом Војвођанском улицом до железничке станице само су капије српских кућа биле отворене, с надом да ће неко успети да се сакрије код њих и да на тај начин избегне страшну судбину. Постоје усмена сведочења да су комшије у тишини и под окриљем ноћи, отварали своја врата и немо их позивали – могло се чути приликом свечаног откривања спомен- плоче у облику отвореног кофера са Давидовом звездом и прикладним натписом.
Откривању спомен-плоче су поред амбасадора Израела Јахела Вилана, присуствовали и врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, председница Јеврејске општине у Сомбору Сандра Папо Фишер и заменица градоначелника Љиљана Тица.
Текст и фото: М. Миљеновић
