То даље значи да могу да се похвале и највећим бројем ливада и пашњака који су под ингеренцијом Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине.
– Увек се спомиње да имамо црне роде, а ниједну, вала, нико у животу није видео – вели председник Савета Месне заједнице Бока Небојша Обркнежев. – Две трећине нашег села, дакле око 9,5 километара, се наслања на Стари Тамиш, односно мртвају која је настала након прокопавања новог Тамиша. Са те стране све више долазе Београђани и Новосађани који купују куће и праве молове за чамце.
Међутим, уколико желите да стекнете некретнину у овом банатском сеоцету (о ком не можете да стекнете јасну слику ако кроз њега само пролазите на путу од Сечња ка Пландишту), потребно вам је свега десетак хиљада евра али и ко зна још колико како бисте кућу утегли по својој мери.
– Много брачних парова је код нас купило куће уз субвенције Министарства за бригу о селу. Имамо једну улицу која је дуга 250 метара и сад има више од 20 деце. Ускоро нас чека и највећа инвестиција, изградња нове основне школе и фискултурне сале коју до сада нисмо имали. Мењаће се кров, зидови, хидро и термоизолација, централно грејање, санитарни чворови, дозидаће се две нове учионице и шест просторија, као и сала за физичко. Све ће коштати сугурно више од милион евра. Док се радови не завшре, деца ће ићи у оближње школе, а превоз ће обезбедити Општина. Сад нам деца иду у две смене, а ићи ће у једну, преподневну. Такође, сређивање школе подразумеваће и реновирање предшколске установа која је унутар објекта – истиче Обркнежев.
У бокинском атару ситуација је следећа: зечева је све више, а срнеће дивљачи све мање због чега је од скора забрањен лов на њих минимун на три године. На првопоменути позитиван раст утиче све слабије коришћење хербицида у пољима, док су за други опадајући тренд задужени предатори који сваке године обарају рекорд својим присуством.
– Приметио сам да се последње три-четири године мање прскало а више тањирало, што је утицало да се број зечева одмах поправи – каже Бојан Пејчић из Ловачког друштва „Фазан Бока”. – Имамо доста добар терен, шуме у којима дивљач може да се сакрије, окружени смо водом, имамо и два бунара из којих вода стално цури. Често правимо хајке на предаторе, чак смо лов продужили до поноћи. Успевамо некако да се изборимо, долазе нам и гости, организујемо дружења...
Лисица је такође све мање, а шакала све више који улазе у село и праве проблеме; парење дивљачи се померило, па дивље свиње које би већ требало да имају прасиће, имаће их тек у јуну. Међутим, да би бокински ловци могли боље да се организују и изборе са свим изазовима које им природа и (климатске) промене доносе, морали би да имају адекватан Ловачки дом.
– То нам је највећи приоритет, јер нам је Ловачки дом у доста лошем стању. Имамо планове да га средимо, али нам је за то потребна помоћ Општине Сечањ, да израде пројектно-техничку документацију за реновирање, па да целу причу предамо Министарству туризма, будући да имамо добар потенцијал за озбиљнији развој ловног туризма – истиче Пејчић.
Од значајнијих улагања у селу наш саговорник наводи асфалтирање улица у дужини од седам километара, те да им је остао још један који чека на нови слој, као и уређивање православне цркве која се у потпуности обнавља искучиво из донација мештана.
– Бока је била прво село које је увело самодопринос и последње које га је имало до краја 2020. године. Кад имате самодопринос, онда онај ко вам даје буџетска средства, у нашем слушају Општина Сечањ, ослања се на то да ми већ имамо своје паре – прича наш саговорник, истичући да иначе имају одличну сарадњу са локалном самоуправом која, у складу са скромним могућностима, доприноси реновирању наменског стана за лекарку.
У налету присећања како је у Боки некад било, Обркнежев се дотиче и теме везане за нафтно поље, односно бушотину која је била друга највећа у Југославији, као и да је прва управна станица тадашњег Нафтагаса била управо код њих. А како се она пребацила за Зрењанин, па потом за Нови Сад, тако су се и мештани селили за њом.
Удружење жена „Банатско јагње” једино је у Србији које је фокусирано на вуну и вунене производе. То значи да је добијају од сточара, те перу на Тамишу, један део шаљу на пређу, а затим од ње штрикају прслуке и чарапе, или шију јоргане, улошке за обућу...
– Немам представу колико вуне добијамо, јер нам стиже на џакове – објашњава председница „Банатског јагњета” Марија Вечански, која је 2016. године регистровала удружење и од тада добила бројна признања за рад и допринос. – Има нас активних шест жена, али кад нам затреба помоћ, буде нас и дупло више, с тим да нам и мушки ускачу.
Осим што стварају магију с вуном која би иначе била бачена, вредне Бокинке често организују хуманитарне акције, поклањају дечје декице прворођеним бебама, а организују и чувену „Сиријаду” која се одржава првог викенда у јуну.
– Сваке године имамо нешто ново и трудимо се да заголицамо машту, па нам се стално људи прикључују. То је систем пословања, а ја сам завршила све могуће едукације па могу да се снађем у свим ситуацијама – вели наша саговорница, додајући да им је најновији специјалитет сир од дуње, док су кифлице од сала увек највећа атракција.
Шта све раде и постижу, како каже председница, мало им је времена на располагању.
– Много је изазовно стално бити иновативан и другачији. Ако нешто хоћеш, мораш томе да се посветиш. Срећа па имам добре чланице које ме разумеју, јер довољан је само један трулеж да све поквари – наглашава Марија Вечански.
– Овде је три одсто рудна рента, а Општина добија око 3,5 милиона динара на годишњем нивоу, што се квартално исплаћује. Раније је било много више, а Бока од тога апсолутно ништа није добила иако би требало, јер по закону треба да се улаже тамо где се експлоатише, у најмању руку за заштиту животне средине – наглашава наш саговорник, додајући да као село једину корист имају у виду уређивања атарских путева.
Како ствари стоје, највероватније ће слична ситуација бити и са ветропарком са 20 ветрењача, а који би требало да се изгради на појасу Бока – Банатска Дубица – Јарковац.
– Тренутно нам је најнеопходније да се отвори нека компанија која би запошљавала 250 становника и да буде на поменутој тромеђи, а Општина би требало да се потруди да направи индустријску зону – закључује председник Савета МЗ Бока Небојша Обркнежев.
Прво помињање Боке, под називом који и данас ово село носи, датира из 1334. године. Убрзо потом место добија мађарски назив Borzatö Báka будући да је лежало на ушћу реке Брзаве, недалеко од данашње локације. На почетку 19. века насеље је већ познато као Хрватска Бока и које је, према одлуци Марије Терезије, насељено хрватским племићима и њиховим кметовима. Данас, између Боке и Шурјана налази се локалитет „Стара Барда” на ком су многа праисторијска налазишта и хумке из неолита.
Текст и фото:
Леа Радловачки
