Млади се у њему и око њега окупљају свакодневно, а врло често се у неким просторијама организује професионално фотографисање па чак и снимање музичких спотова.
Иако већ поприлично руиниран, још увек испод шута, прашине и урушених плафона Шпицеровог дворца у Беочину „избија“ некадашњи луксуз овог здања које је некадашњи сувласник беочинске цементаре Еде Шпицер изградио 1898. године, а један од разлога што се век и кусур касније и даље назире раскош је и то што га је пројектовао чувени мађарски архитекта Имре Стајндл чије је најпознатије дело зграда парламента у Будимпешти.
Дворац у Беочину је активно коришћен све до пре тридесетак година тако да постоји богата архива како је изгледао и споља и изнутра и просто је невероватно какву је „трансформацију“ доживео за ипак релативно кратко време од када је потпуно напуштен и запуштен иако је као споменик културе заштићен од стране државе још 1997. године.
У овом тренутку више не постоји ниједан прозор нити врата на дворцу, плафони су урушавају, а украсни детаљи на спољној фасади али и у унутрашњности дворца сада се само назиру.
У подруму су видљиви трагови „сквотирања“ у виду неколико импровизованих лежаја направљених од гомила разне гардеробе, свуда је разбацано смеће, а ту су и неизбежни шприцеви па и амбалажа од метадона.
Привремени кров постављен 2011, након што је оригинални пропао, још увек колико толико штити унутрашњост макар од атмосферских падавина, али је и његова конструкција сада већ под знаком питања.
Некадашња стаклена башта сада је непрепознатљива рушевина, а са зграде отпадају све већи комади. Према сведочењу станара зграде која се налази практично у истом дворишту са дворцем, пре месец дана је са једног од ћошкова пао украсни стуб тежак пар стотина килограма, а сличан такав само са димњака је пао и пре нешто више од годину дана.
На сигурно врло вредним витражима на светларницима остало је тек по које стакалце у боји, степеништа пропадају док се камени подови још увек држе.
Годинама су све вредније ствари попут украсних елемената, старог бибер црепа и друге грађевинске керамике одношене из дворца па чак и скидане са њега попут рукохвата од кованог гвожђа, држача за олуке па и неких делова из купатила.
Према неким сведочењима одношена су и масивна врата чак и довратци, а доста дрвенарије је и наложено што у самом дворцу, што у оближњим кућама...
Помало тужан али још увек поносан, на крову дворца раширених крила стоји Турул, чувени орао из угарске митологије. Но, постоље за које се још некако држи - добрано је оштећено, па постоји опасност да се и он ускоро стрмоглави са крова и заврши у шуту који окружује зграду.
Дворац у Беочину морао би бити нека врста упозорења шта се може десити са рецимо „Фантастом“ код Бечеја који је напуштен „тек“ три године и као што смо писали пре три недеље још увек је све на свом месту.
Међутим беочински дворац је пример како ствари лако могу да се отму контроли и да упркос формално строгој заштити, ефекат буде потпуно супротан.
Нико Перковић
