Шире подручје Перлеза налазило се на једном од ретких сувоземних коридора, на путу Београд – Темишвар, па је постало изузетно транзитно и значајно, нарочито у периодима сеобе народа, бугарских похода и отоманских најезди. Након протеривања Турака и успостављања аустријске владавине, за Перлез почиње новија историја. Повољан географски положај, близина Тисе и пловног канала Бегеј, а нарочито војно стратешки значај, допринели су његовом развоју, објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.
Село Перлез настало је спајањем два суседна насеља - старије Сиге, чији помен датира из 1482. године, и касније настале Перлас - Вароши, коју је 1752. основао тадашњи гувернер Тамишког Баната, каталонски гроф Рамон де Вилјана Перлас маркиз од Риалпа. Јединствени назив Перлез село носи од 1776. године, када је постало седиште 1. Компаније 12. Немачко-банатске граничарске регименте.
„У том периоду, урбанистички развој просторно културно-историјске целине текао је у складу са војним потребама, попримивши изглед типичан за компанијска седишта. Тренд развоја настављен је до краја Првог светског рата, а по његовом завршетку настао је период стагнације са тенденцијом опадања”, кажу у поменутом зрењанинском заводу.
Након укидања Војне границе, од 1873. село постаје седиште среза и од тада па до четрдесетих година 20. века око пространог центра села, дуж данашњих улица Кралја Александра Карађорђевића, Светосавске, Трга кнеза Михајла и Вука Караџића, подижу се административне, стамбене и привредне зграде са елементима класицизма, сецесије и еклектике, што чини посебно интересантан амбијент, који Перлез издваја од осталих села на територији града Зрењанина и даје му карактер вароши.
Значајно градитељско наслеђе
Услед урбанистичких, архитектонских, историјско-уметничких, етнолошких и културно-историјских вредности, као и због изворности објеката, очуваности њихових габарита, масе и материјала, ова просторно културно-историјска целина, настала током непуна три века, у периоду од 70-их година 18. до друге половине 20. века, спада у значајно градитељско наслеђе Војводине, истакнуто је у предлогу Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
„У то време село је имало своју пошту и телеграф, срески суд, затвор, катастар, среску штедионицу, штедну задругу, испоставе Панчевачке народне банке и јужно-мађарске привредне банке, парни млин, Водну задругу и друго. Све зграде за наведене делатности постоје и данас, а једна од највреднијих је зграда Среског начелштва у Светосавској улици, сазидана осамдесетих година 19. века у стилу неоренесансе”, наводе у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.
Вредна је и зграда бившег Среског суда са затвором, подигнута почетком 20. века од жутих клинкер опека у стилу сецесије. Она је 1945. године адаптирана за потребе здравства. Двадесетих година 20. века подиже се парохијски дом Српске православне цркве у оквиру парцеле цркве, који својом монументалношћу и стилским карактеристикама значајно доприноси амбијенталном изгледу центра села у естетском смислу.
Ж. Балабан
