У овој долини Телечке висоравни постоји комплетна инфраструктура: уређено шеталиште, постављене клупе и светиљке, посађено је неколико хиљада садница, а у функцији је највећа бина на отвореном у Србији. Пар недеља пре нашег доласка, “Поток” је био на мети вандала - уништено је неколико клупа, скинута је трска која покрива мобилијаре а столови су разлупани.
Стижемо и у Нову Црвенку, насеље које је прошле године прославило 100. рођендан и једно је од оних које је након Првог светског рата основао краљ Александар Карађорђевић како би наградио своје солунске добровољце. Нова Црвенка је деценијама одолевала депопулацији и број њених становника се кретао од 592 на Попису 1961. до 420 на Попису 2011. Међутим, према подацима Пописа 2022. за само 11 година број становника је пао на 313 - чак 25% мање, што ово село чини једним од рекордера у депопулацији у овом делу Војводине.
Главна улица и даље носи име Маршала Тита што и није уобичајено за села која су основали Солунци након Првог светског рата. У центру је лепа кућа са фасадом од циглица у којој је смештен Дом културе који ако се загледате у његове прозоре - не ради. Ту је и Споменик Солунцу чији је аутор вајар Јован Солдатовић а иза њега импровизовани дрвени звоник као зачетак будуће цркве коју мештани овог села већ дуго планирају. Ако је судити према демографским трендовима није извесно да ће је и дочекати. У Основној школи „Вук Караџић” постоји једно комбиновано одељење од пет ученика до четвртог разреда. Од петог разреда ученици путују у Црвенку. У Новој Црвенки, иначе, постоји једна продавница, немају кафану, осим Клуба пензионера који повремено служи за окупљања, док лекара и пошту имају једном недељно. Али зато, на Дан села, 15. септембра, права је фешта а посебно је било весело прошле године када је слављен век постојања Нове Црвенке.
На излогу једине продавнице у селу - обавештење: “Моле се грађани Нове Црвенке да рационално троше воду! Да од 18.00 до 24.00 часа не користе хидропаке, да не заливају воћњаке, баште и травњаке, да се не перу аутомобили, камиони и остало... Резултат нерационално коришћење воде је недостатак воде за елементарне потребе грађана Нове Црвенке...”
Настављамо даље, са десне стране пута, зарастао у траву и жбуње стоји излизана табла која на српском и мађарском говори да смо ушли на територију општине Бачка Топола.
Најзначајнија атракција у месту је Дворац изграђен 1846. за племићку породицу Фалчоне која је била италијанског порекла, али је мађаризована временом, као и многе друге племићке породице оног доба у Угарској. Пољопривредно добро на коме се дворац налази носи исто име - Панонија. Година 1846. се налази и на прочељу фасаде.
По једној верзији, дворац је саградио гроф Арпад Фалчоне споменуте године, у духу позног класицизма, а парк око зграде је завршен тек 1870. године када је имањем управљао Арпад Други Фалчоне. По другој верзији, дворац су изградили чланови чувене породице Фернбах, и дали га својој ћерки у мираз када се удала у породицу Фалчоне. Историјски документи о самој изградњи дворца су, нажалост, веома тешко доступни и ретки.
Дворац је мали али елегантан , aутентичан рад из епохе класицизма су свакако декоративни штитници од кованог гвожђа на прозорским отворима, који дворцу дају отменост. У ентеријеру је сачувано неколико огледала, каљева пећ, подне облоге – паркет, столарија….
Улазимо у село Панонија и одједаном из равница и околних њива улазите у једну зелену оазу столетних храстова и четинара, борову шуму, са свежим шумским ваздухом, пријатном климом и амбијентом који представља прави рај за одмор. После Вршачких планина и Фрушке горе, Панонија има трећу надморску висину у Војводини, са 128 м.
Ово мало место, осим природних богатстава, истиче се изузетним просторним уредјењем комплекса, а историјски подаци говоре да је још у 15. веку било култивисано и насељено. Слично као и Нова Црвенка и Панонија се дуго опирала депопулацији али је у протеклих 30 година број становника - преполовљен - са 970 према попису из 1991. пао је на свега 452 колико их је било на попису 2022. Две трећине становника су Срби до трећину чине Мађари, Југословени, Хрвати и Црногорци.
На улазу у село налази се мала капелица, поред ње је импровизовани звоник као и крст постављен 2012. на којем пише: “Спаси господе љубе своје и благослови народ свој!”
Двојезичне српско-мађарске табле са називима улица су необично “отмене” за сеоске средине - свака табла има стилизовани оквир од кованог гвожђа.
„И на небу том, на које идем ја!”, пише поред великог мурала са ликом Немање Цветићанина Цвелета (1991-2020) прерано преминулог фудбалера локалног Фудбалског клуба “Панонија”.
Одмах поред је помало зарђали споменик на којем “Панонски дечији град”, реч је овеликој челичној плочи са отворима у форми стабла на чијим гранама се налазе плочице са именима “Почасних грађана” Паноније попут Љубивоја Ршумовића, Раше Попова, Добрице Ерића, Новака Ђоковића, Игора Јурића и других...
Панонија заиста изгледа као некакав заборављени “рај на земљи” који чека неког предузимљивог визионара који ће је претворити у атрактивну туристичку дестинацију која се налази тик уз ауто-пут и железничку пругу Београд - Будимпешта.
Роберт Чобан
