Постапокалиптични призори на улицама најнасељенијег града Уједињених Арапских Емирата обишли су свет, а многи се питају како је дошло до природне катастрофе и да ли је било могуће спречити њене смртоносне последице.
Друштвене мреже пожуриле су да пронађу кривца у засејавању облака, облику геоинжењеринга, који се, између осталог, користи за изазивање и повећање количине кише. Међутим, стручњаци упозоравају да је погрешно веровати да је само присиљавање облака да пусте падавине изазвало временску катаклизму.
Засејавање облака је техника манипулације временским приликама ослобађањем супстанци које упијају влагу из околине (као што је сребрни јодид) у облаке, који помажу да се водена пара лакше кондензује у капљице воде. Земље широм света ову методу користе више од пола века, али још ниједно научно истраживање није доказало да значајно повећава количину падавина. У просеку, засејавање облака повећава стопу падавина за отприлике пет до 15 процената годишње. А у Дубаију је киша пала за 24 сата, колико иначе падне за скоро две године.
"Засејавање облака не може да створи облаке ни из чега. Оно подстиче воду која је већ на небу да се брже кондензује и ослобађа воду на одређеним местима. Дакле, прво вам је потребна влага. Без ње не би било облака", објаснила је климатолог Фридерике Ото за Научни медијски центар.
Национални центар за метеорологију Емирата (НЦМ), који надгледа операције засејавања облака, рекао је да није било операција засејавања облака пре или током олује. Блумберг је раније известио да се засејавање облака догодило у недељу и понедељак, али не и у уторак, када је дошло до поплаве. Модели прогнозе су предвидели велике количине падавина недељу дана пре ове олује, и није било потребе да се улази у засејавање облака.
Важно је напоменути да засејавање облака има локализован ефекат и не може утицати на глобални ниво, а олуја у Дубаију се проширила на суседне земље Бахреина и Омана.
Метеоролози верују да је екстремне падавине у Дубаију подстакла велика олуја названа мезоразмерни конвективни систем.
Dubai selepas dilanda banjir baru-baru ni. Allahuakbar. pic.twitter.com/lKnEhWPoJ5
— #UpdateInfo🇲🇾🌍 (@update11111) April 18, 2024
- Дешава се када се многе појединачне олује са грмљавином комбинују и формирају један велики штит високих облака, обично стотина километара у пречнику, у комбинацији са широким подручјем обилних падавина - објашњава Сузан Греј, професорка метеорологије на Универзитету Рединг. Овако израженији пљускови могу брзо да доведу до плављења површинских вода, као што се десило на аеродрому у Дубаију.
- Тај притисак, појачан контрастом између топлијих температура на тлу и нижих температура изнад, створио је услове за јаку грмљавину - рекла је за Ројтерс Есра Алнакби, виши прогностичар у НЦМ, додајући да су климатске промене такође допринеле олуји.
Истраживање екстремних конвективних догађаја над јужним Арапским полуострвом током пролећне сезоне показало је да се иста врста олује као она која је изазвала овај екстремни догађај у региону догодила чак 95 пута од 2000. године, а најчешћа је у Арапско полуострво у марту и априлу. Али је такође открило повећање трајања таквих олуја од 2000. над УАЕ, што би могло бити повезано са глобалним загревањем.
Наиме, загревање глобалних температура доводи до већег броја падавина широм света (чак и на местима која су иначе сува или усред суше) јер топлији ваздух може задржати више влаге. Тачније, око седам одсто више влаге за сваки степен Целзијуса, што заузврат може повећати интензитет кише.
- Киша од олуја са грмљавином, каква је последњих дана виђена у УАЕ, посебно расте са глобалним загревањем. То је зато што је конвекција, снажно узлазно струјање у олујама, јача како се свет загрева - објашњава климатолог Дим Куму.
Недавна студија о моделирању климе објављена у часопису "Сциентифиц Репорт" сугерише да би годишња количина падавина могла да се повећа за око 30 процената у већем делу УАЕ до краја века, јер се свет наставља да се загрева је да се Дубаи брзо проширио током последњих неколико деценија, са мало пажње посвећене инфраструктури као што су дренажни канали и канализациони системи, што би му могло помоћи да се носи са изненадним приливом воде.
Мало је зелених површина које би упиле влагу, а дренажни системи нису могли да издрже тако велике количине падавина.
Пре свега, стручњаци предлажу прилагођавање друмске саобраћајне инфраструктуре и објеката климатским променама и изградњу резервоара за складиштење воде током пролећних киша. У јануару је Управа за друмски саобраћај Уједињених Арапских Емирата основала нову јединицу за управљање ризиком од поплава у Дубаију, који изгледа да ће имати пуне руке посла.
Kurir.rs/Jutarnji list
