Иако је још од детињства био инвалид, зрачио је невероватним оптимизмом и срчаношћу, како у животу, тако и на шаховском пољу, на којем је постизао завидне резултате. Деценијама је као члан Новосадског шаховског клуба, на екипним и бројним појединачинм шаховским турнирима, био веома запажен и успешан учесник. Као цивилни инвалид рата, учествовао је и на многим званичним међународним турнирима, а 1997. године, је у Пољској освојио вицешампионску титулу на Првенству света за инвалиде. За свој НШК одиграо је 141 званичну партија, од којих су многе одигране у прволигашким и друголигашким конкуренцијама. Као појединац, учествовао је на бројним домаћим и међународним турнирима, почев од првенстава Новог Сада (учествовао 30-так пута и био три пута вицепрвак).
Запамћени су и његови многи међународни турнири, јер је као шахиста, путовао по целој Европи и посетио многе државе. На међународним турнирама, поред већ поменутог резултата на инвалидском првенству света, треба поменути више успешних наступа на опен турнирима, а највећи је деоба првог места на јаком турниру у италијанској Болоњи, крајем шездесетих година прошлог века.
Свим члановим НШК-а, и уопште љубитељима шаха, наш Баћала, како смо га ми његови шаховски пријатељи звали, остаће у успомени као велики борац, оптимиста и веома јак шахиста.
