Бошков тренерску каријеру почиње у Реалу, а нема Мадриђанина који га није волео.
-Радио је у Швајцарској, Холандији, Италији, Шпанији, а где год је радио имао је један велики трофеј иза себе. С Реалом је стигао и до дупле круне 1980. године- рекао је за "Око магазин" наш новинар Лазо Бакмаз.
"Не можеш са спорим играчима правити брзу игру, као што је од свињског меса не можеш правити перкелт", говорио је Бошков, а Димитрије Бањац, познатији као Ђорђе Чварков из "Државног посла", истакао је још једну његову анегдоту.
-Пред утакмицу у Хрватској, на констатацију новинара да је из Новог Сада, одговорио је са "Нисам ја из Новог Сада, ја сам из Бегеча. Ајмо друго питање"- испричао је Бањац кроз осмех.
Чедомир Сентин, некадашњи Вујадинов саиграч и најстарији живи фудбалер "Војводине", нагласио је да је Бошков фудбал волео на посебан начин.
-Њему су родитељи бранили да игра. Имао је старијег брата, који је исто играо фудбал, презнојио се и од хладног купања оболео. Тако је оболео да је и умро. Отац је Вујадину рекао: "Немој и тебе да изгубимо", међутим није успео да га одговори.
Бошков је први у репрезентацију Југославије стигао као први играч који није из велике четворе- Партизан, Звезда, Динамо и Хајдук. Највећи успех остварио је освајањем сребра на Олимпијским играма 1952. године. Одиграо је 512 утакмица за "Војводину" и један је од најзаслужнијих за отварање спортског центра у Ветернику, који данас носи његово име. Био је први играч репрезентације који је добио дозволу да игра у иностранству те одлази у Ђенову.
-Он је био јако специфичан. Човек који није имао длаке на језику. Он каже о Марадони најгоре, да га се не плаши. Увек је знао да крене пажњу на себе- говорио је о Бошкову Драган Џајић, председник Фудбалског савеза Србије.
Када је дошао на место техничког директора у ФК "Војводина", ишао је од села до села и тражио децу која знају да играју фудбал и од њих направио тим који осваја титулу 1966. године, речи су Бакмаза.
На место селектора репрезентације Југославије долази 1971. године и ту ће бити све до 1973. године. Била је то генерација Драгана Џајића и Зорана Филиповића. У репрезентацију не зове тадашњег играча ОФК "Београд", Слободана Сантрача, па их емисија "Индирект" ставља у дуел, први фудбалски ријалити или разрачунавање пред камерама. Бошков му тада говори да му недостаје дрскости и оштрине у нападу.
Земља која га је највише прославила је Италија. Са Ђеновом је освојио лигу Италије. Овај клуб има само ову титулу, коју је управо "донео" велики Бошков.
Имао је куће у свим градовима у којима је живео, па и у Новом Саду. Ту је био једна од највећих звезда. Живео је у Улици Васе Стајића, у најлепшој кући.
-Мој другар је живео у згради преко пута Бошкова. Ми смо стално гледали с прозора да ли ћемо видети Вујкета. Никада га нисмо видели- испричао је Бањац.
Држао се српске пословице "Ако можеш, помози" те се поново доказао у репрезентацији. Одвео их је на Европско првенство након 16 година и ово је био последњи тим који је водио.
-Он је та права новосадска прича и ту нема шта да се дода- рекао је Бањац за РТС1.
На његов испраћај, у родни Бегеч, 30. априла 2014. године, дошли су многи познати и признати људи из света фудбала. Међу њима је био и Синиша Михајловић, Драган Џајић, шпански фудбалер Емилио Бутрагењо, Слободан Сантрач, Пижон.
