Црвене линије
Добро су познате црвене линије везане за наше интересе у јужној српској покрајини Косову и Метохији, као и положају нашег народа у Републици Српској. Ове црвене линије повукао је својим политичким деловањем председник Вучић и тешко ће се наћи неко у следећој генерацији политичара ко ће их газити. Не може се
замислити неки будући српски председник или премијер који ће одбити да заједно са Републиком Српском обележава годишњицу страдања крајишких Срба током злочиначке акције “Олуја”, а камоли неко ко ће својим потписом признати постојање квази државе Косово.
Пред крај владавине различитих ДОС режима били смо друштво без јасне идеје који су му приоритетни интереси и како их одбранити. Борба за очување територијалне целовитости земље била је умртвљена, а о повлачењу признања Косова од стране неких држава није се маштало ни у најлуђим сновима. Све оно што тренутно видимо у Народној скупштини Републике Србије, као и у медијима говори против постојања кохезије у друштву. Међутим, ова кохезија се најбоље покаже на изборима када наш народ добије прилику да одлучује о својој судбини у наредних неколико година.
Вучић - стожер друштвене стабилности
Следећа прилика за показивање јединства јесте 2. јун, када ће се одржати локални избори у делу градова и општина, као и у главном граду. Као стожер друштвене стабилности председник Вучић окупиће широку коалицију странака, покрета и личности које ће новом убедљивом победом доказати да наше друштво није подељено на начин како би неки желели да јесте. Гласна мањина, моћни медији регистровани у иностранству, и мноштво девиза стварали су у претходном периоду толику количину буке да је деловало да се налазимо на ивици грађанског рата. Стварање јединственог опозиционог блока, злоупотреба националне трагедије у политичке сврхе, обмањивање дела јавности која није наклоњена власти, све је покушано, али узалуд. Измишљање изборне крађе, вређање народа Републике Српске, вербално и физичко насиље, све ће доћи на оцену бирача и резултат се већ јасно види. Види се толико јасно да неки у опозицији неће ни изаћи на изборе.
Као део политике јачања друштвене кохезије испуњени су услови опозиције који су били препрека за њихов излазак на изборе. Владајућа странка показала је да разуме своју улогу као најјачег политичког фактора у земљи. Пред будућом владом је да настави са оваквом политиком и мандатар Милош Вучевић, који је пре неколико дана за јавни медијски сервис говорио о потреби унутрашње стабилности земље је прави човек за тај посао. Окупљање око идеја и пројеката за будућност Србије биће окосница рада Вучевића и његових сарадника. Оваква влада биће најбољи ослонац председнику током борби у међународној арени које нас очекују.
Саборност и слога – обележја Србије
Национално јединство је посебно потребно у овим сложеном тренутку за Србију. Пријем такозваног Косова у Савет Европе и гласање резолуције којом би злочин у Сребреници био проглашен за геноцид теме су које окупирају пажњу јавности данима у назад. Цео државни апарат стављен је у службу отпора који ће Србија
пружити овим притисцима. Током свог обраћања на седници Савета безбедности Уједињених нација на тему шестомесечног извештаја о раду УНМИК-а председник Вучић истакао је да ће уколико такозвано Косово буде примљено у Савет Европе, институцију чији је смисао и циљ промовисање владавине права и слобода, за режим премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија то бити награда за спровођење прогона над српским народом на Косову и Метохији и стварање система апартхејда у срцу Европе.
У условима где је наш народ у јужној покрајини најобесправљенија заједница на старом континенту и где нема назнака да ће цивилизацијске вредности подстаћи било коју европску и међународну институцију да им помогне, једина нада је саборност и слога која мора обележити Србију у годинама које долазе.
Бранко Јаковљевић, мастер економиста
