Kако оцењујете тренутну политичку ситуацију у Београду, какве су шансе опозиције?
Шансе опозиције у Београду сведене су на минимум, то јест, крећу се у домену пуке теорије. Избори у Београду, заправо, нису утакмица у којој се одлучује победник већ је реч о бици за примат у опозицији. Ту ће се кључна битка водити између остатака коалиције Србија против насиља и покрета Сава Манојловића. Могуће је да Манојловић оствари бољи резултат… Али свакако то неће утицати на процес формирања власти у Београду. СНС је дакле апсолутни фаворит. Мислим да ће СНС са партнерима освојити око 60 мандата и формирати стабилну већину у скупштини Београда.
Да ли покрет који најављује председник Србије Александар Вучић може да окупи све снаге десног центра и деснице уопште?
Покрет који је најавио председник Вучић суштински већ функционише и оваплоћен је управо у коалицијама за локалне изборе у Београду, Новом Саду и другим градовима и општинама. То јесте покрет десног центра, као што Ви кажете. У ситуацији у којој се Србија и српски народ налазе оптималан модел је коалиција десног центра јер је време одбране државе и националних интереса.
Изван овог корпуса имате ДСС који представља псеудо десницу која је у директној симбиози снагама које сматрају да се у Сребреници десио геноцид и које би без изнимке и у свим тачкама спроводиле Шолц-Макронов план, а које се залажу и за увођење санкција Русији… Осим поменутог ДСС-а, условно речено, на десници имамо још и покрет др Несторовића који нема амбицију да коалира ни са СНС ни са опозицијом, а сами добацују можда до 5% подршке, тако да је глас за ту групацију заправо неупотребљив, односно глас бачен у ветар.
Резолуција о Сребреници, одлагање гласања, да ли се може сматрати у оваквим околностима неком врстом побједе?
Очигледно је да главни спонзори и коспонзори поменуте резолуције имају проблема јер оно што је зрело и спремно то Запад никад не оставља за касније. Успех Србије је то што уопште постоји када се узму у обзир сва разарања и сви геноциди који су над њом и њеним народом извршени, на пример почев од 1914. године па надаље. Туђман као неоусташки поглавник изнео је тврдњу да је у Јасеновцу страдало 30 хиљада људи. Чак и кад би то била истина, а знамо да није ни близу истине, тај број је многоструко пута већи од сваке бројке којом се оперише у вези са Сребреницом. Зашто онда немамо резолуцију о Јасеновцу?
Интереси моћника повлаче конце а не реалан однос према жртвама. Ипак, резолуције, не могу да мењају стварност. То је суштина. У Сребреници је било покоља и злочина и то на обе стране, а сваки цестити Србин треба да се стиди злочина почињених над браћом Муслиманима. Али о геноциду нема ни говора. Прочитајте шта о томе кажу, управо ових дана, најцењенији израелски стручњаци попут Ефраима Зурофа, Гидеона Грајфа, Јехуда Бауера и других.
Желим да приметим да би став Спајићеве владе да се гласа за резолуцију био разочаравајући управо за његове бираче који су за ПЕС гласали ради повећања стандарда, плата и пензија, борбе против криминала и корупције а не да би се ударали жигови једном народу зарад прљавих политичких циљева. Уздржана позиција увек пружа довољан политички комодитет када не желите да се сврставате.
Како Вам се чини ситуација у Црној Гори, да ли ће реконструкција Владе и улазак представника коалиције ЗБЦГ додатно учврстити положај исте?
Ситуација у Црној Гори је драстично боља него што је била пре 30. августа, али далеко смо од свих оних идеала и снова о којо су маштали грађани који су се борили против режима Мила Ђукановића.
Факат да је Темељни уговор неупитан, да је дошло до побољшања односа са Србијом, да је Андрија Мандић заузео челно место у скупштини да демократске снаге владају у 90% градова и општина у Црној Гори, да је покренута конкретна и одлучна борба против криминала и корупције.
Све то даје нам основе за оптимизам да ће даљи развој ситуације ићи у прилог развоју Црне Горе и равноправности и слободи свих њених грађана.
Формирање владе у Србији, какве су све могућности у оптицају?
Чињеница да ће на челу владе Србије бити искусан, одлучан и способан политичар као што је Милош Вучевић улива сигурност да ће она бити оперативна и продуктивна. Премијер ће увек имати могућност да се посаветује са председником Вучићем који му је и дао мандат а чије искуство, знање и вештина су неупитни и респектабилни како на унутрашњем тако и на спољном плану. Вучевић преузима руковођење владом у изузетно тешком геополитичком моменту за Србију, али на муци се познају јунаци.
Не сумњам да ће двојац Вучић – Вучевић уз прави одабир министара успети да српски брод кроз буре и олује, доведу до мирне луке. Није она Вучићева – „Победиће Србија“ тек тако изречена. Сетите се 1914 и 1945, многи су Србију већ сахранили или прежалили. Али она се подизала као феникс из пепела и увек била на победничкој страни историје.
Овога пута не желимо ратове и погибије. Надамо се да ћемо победити дипломатијом, мудрошћу и економијом. Али јачамо и одбрамбене капацитете!
