Они су, пре две недеље гасили велики пожар, а сада су се вратили са пакетима помоћи које су припремили за најугроженије.
Нехигијенско насеље Бангладеш задесио је велики пожар и том приликом изгорело је 26 кућа. И даље нема званичних информација о томе шта је изазвало ватрену стихију. Тренутно се породице, којих има око 500 сналазе, и спавају једни код других.
- Град редовно обезбеђује помоћ - каже чланица Градског већа за социјалну и дечију заштиту Данијела Костић и напомиње да и Црвени крст Новог Сада, већ годинама редовно обезбеђује помоћ у виду пакета хране и хигијенских средстава.
- За децу која похађају основну школу у Бегечу, организована је аутобуска линија. Пре два дана имали смо велику акцију са ПУ „Радосно детињство” када су малишани, родитељи и Управа прикупили помоћ у виду одеће, обуће, хране и хемије, која је такођ донета у ово насеље.
Упитана да прокоментарише да ли се назире дугорочно решење за Бангладеш, чланица Градског већа је истакла да је Нови Сад пре неколико година учествовао у пројекту ЕУ који је имао за циљ решавање стамбеног проблема, али то није успело из, како наглашава, процедуралних разлога.
- Технички то нисмо могли да изведемо - наводи Данијела Костић. - Данас немамо дугорочан план, али ћемо већ ових дана кренути са санацијом 26 стамбених јединица, од којих ће један део морати да буде срушен. Очекујем да ћемо у наредих седам дана изађи у јавност са конкретнијим решењем за наше суграђане.
Није први пут да су се наши суграђани нашли у тешкој ситуацији, Након разорних олуја прошлог лета, сви кровови у насељу су санирани.
Већина становника Бангладеша, који су у у великом пожару прошлог петка остали без крова над главом, тренутно живи код комшија. Ватрена стихија прогутала је и оно мало што су имали.
- Било је страшно ватра и дим на све стране - објашњава једна од мештанки која у Бангладешу живи од када то насеље постоји. - Није лако, сналазимо се како ко може и спавамо једни код других. Шта да се ради, морамо се наћи једни другима у невољи.
Један од оних чија је кућа уништена у пожару је и Д. Ј., а пар дана након што је с породицом привремено био смештен у прихватном центру у Футогу, вратио се код комшија и, како каже, верује у боље сутра.
текст и фото А. Мандић
