У томе су им ове године помогли чланови СКЦ-а „Стеван Сремац“ из Сенте, АДЗНМ-а „Гусле“ из Кикинде, КУД „Стеван Мокрањац“ из Каћа, и КУД-а „Станко Пауновић“ из Панчева, као и ученици Карловачке богословије.
Пре почетка програма око две стотине учесника у живописним ношњама прошетало је централним карловачким тргом. Предводио их је гајдаш Вања Илијев из Зрењанина који годинама чува и негује тај вид музицирања.
Након тога уследио је колаж народних песама и игара из различитих крајева Србије у извођењу пет фолклорних друштава.
Ова манифестација настала је на бази записа о прослави Ђурђевдана у Сремским Карловцима, који је у својој књизи „Карловци са њиховом околином“, издатој 1882. године, оставио карловачки катихета, свештеник и хроничар Василије Константиновић. По речима уметничког руководиоца у „Бранковом колу“ и организатора манифестације Ђурђинке Царевић, која је и Константиновићева чукунунука, на Ђурђевдан су се китиле стаје, капије, ограде, посуде за млеко, а посебно људи. Девојчице и девојке би стављале венчиће од цвећа на главу, момци би се опасивали врбовим гранчицама у жељи да буду напредни и здрави као младо биље које је бујало у то доба године. Омиљено месо старих Карловчана за народна весеља, где се играло и певало уз гајде, били су Черат и Магарчев брег.
Покровитељ манифестације је општина Сремски Карловци, а подржали су је Карловчака богословија и ОШ „23. октобар“.
Текст и фото: З. Мл.
