У његовим коренима крије се богатство калијума пре цветања, док у јесен садржи инулин, влакно које регулише цревну микрофлору и храни добре бактерије. Цвет маслачка користи се за прављење сирупа који ефикасно чисти организам.
Листови маслачка имају снажно диуретичко дејство, благо горког укуса, и могу се додавати у салате. Познато је да подстичу производњу жучи и помажу у елиминацији токсина из тела, као и код проблема са варењем, надимањем, гасовима и затвором.
Ова биљка смањује упале, регулише ниво шећера у крви, те је корисна за особе са дијабетесом. Такође, може помоћи у мршављењу, стимулишући метаболизам и подстичући избацивање вишка течности.
Маслачак се користи и у природним мелемима. Уље од маслачка прави се кувањем цветова маслачка у биљном уљу, а може се користити као мелем за кожу.
Чај од маслачка пије се три пута дневно пре јела, а за припрему чаја могу се користити и цветови или листови маслачка.
Стабљике маслачка користе се за уклањање вирусних брадавица, док се „млеко“ из средине стабљике маже на брадавицу све док се не осуши и отпадне.
Рани пролећни листови маслачка користе се за припрему салата и варива, а препоручују се у исхрани трудница, дојиља и жена у менопаузи. Јестиви су и цветови маслачка, који се најбоље беру у подне, на местима која нису загађена издувним гасовима.
Од цветова маслачка често се прави сируп или „мед“, који се може додавати разним посластицама или пити самостално, посебно као лек против кашља код деце.
Важно је напоменути да се маслачак не препоручује особама са жучним каменцима, упалом жучне кесе или чиром на желуцу или дванаестопалачном цреву. Такође, особе које користе терапију литијумом не би требало да конзумирају маслачак.
Крстарица
