Ово опонашање звука везује се и за глас сове, па је зато други назив за њу кукњава. Узвик "леле" доводи се у везу са словенском богињом шуме и заштитницом жена по имену Лела (Љеље или Пољеља). Овој богињи жене су се молиле у невољи са "Лело сестро" или "Лело мајко".
Скраћени облик имена богиње Леле
У српским и македонским песмама појављује се и усклик "ле", који се сматра скраћеним обликом Лелиног имена. Њиме се изражава туга и бол, због чега се туговање назива лелеком.
У македонској песми "Зајди Зајди", младић тугује због људске пролазности и жали се шуми, обраћајући јој се са: "Горо, ле, сестро". Мојта младост горо, ле ,сестро, Нема да се врати...
Код нас се Лела користила и као митолошко биће којим су се деца плашила док плачу, како би се умирила: "Лела ће те побратити" или као псовка: "Лела те залелала!"
Сматра се да је узвик "куку-леле" изворно, заправо, молитва којом младе девојке призивају богињу Лелу да им помогне у одабиру суђеника и да је заправо скраћени облик од "Куку Лело Мајко".
О богињи Лели
Српске лирске песме пуне су призива Леле, док се у српским епским песмама такође јавља ова личност, додуше, скривена под именом Јелене или Јелице. Због тога сасвим легитимно можемо закључити да се Лела као богиња могла поштовати на територији Србије, али и шире.
Судећи по фукцијама које се приписују овој богињи, Лелу можемо сматрати веома старим божанством. Она у религији Јужних Словена игра улогу Шумске мајке, чије је обожавање везано за период матријархата.
Лела је најсличнија грчкој Артемиди будући да је везана за дивљу женску сексуалност и период у коме жена још увек није била потчињена. Она је била богиња шума, која се бринула о шумским створењма као и о људима који у шуми траже склониште. Сматра се да је Лела била заштитница жена коју и дан-данас призивају Српкиње и Влахиње у невољи.
"Куку-леле" у смислу данас се користи за испољавање жалости, страха, запрепашћености. Користио га је и чувени песник Јован Јовановић Змај у песми "Гаша":
О младости, лепо доба, лудо ли ти прође, куку леле, тужан Гашо, до чега ли дође...
Овај узвик многи савремени музичари домаће јавне сцене су употребили за наслове својих нумера, попут МЦ Стојана, Попова, Мањифика и других.
(Блиц / Србија данас)
