Од краја септембра до јануара, на његову фарму у Линколнширу пало је кише колико падне за годину дана. Његова поља била су под водом недељама, кромпир је остане да труне у поплављеној земљи.
Вода се сада повлачи, али недељама је сама тежина воде на многим његовим пољима - око 2.400 тона по хектару - оставила тло превише влажно и збијено за сетву пролећних усева.
"Чак и да је физички могуће, неисплативо је", каже Брентон.
Огромни губици због лошег времена
Овај пољопривредник из Британије није усамљен у својој муци. Према најсвеобухватнијој анализи климе у Европи 2023. године, то је била четврта највлажнија година на целом континенту, а децембар је био најкишнији месец икада у местима као што је Велика Британија.
Екстремни временски услови изазвали су губитке од најмање 13 милијарди евра и погодили 1,6 милиона људи, наводи се у извештају.
"Претходна године је заиста била изузетна“, каже др Саманта Берџес, заменица директора Службе за климатске промене Коперникус ЕУ, која је израдила извештај у сарадњи са Светском метеоролошком организацијом.
"Европа је континент који се најбрже загрева, са температурама које расту око двоструко више од просечне стопе и са три најтоплије године у евиденцији које се све дешавају од 2020. године“, каже др Бурџис.
Серија олуја током целе године изазвала је поплаве широм централне и јужне Европе, а Словенија је претрпела катастрофу која се сматра најскупљом у својој историји. Поплаве су погодиле 1,5 милиона људи.
Просечне температуре океана у северном Атлантику, главном покретачу европских временских система, биле су највише забележене и биле су степен или више од просека током већег дела 2023.
Глечери се топе, најављују катастрофу
Европски глечери су такође претрпели историјске нивое топљења и током 2022. и 2023. заједно изгубили су 10% преосталог леда.
Крајем јула највеће подручје Европе икада забележено патило је од "топлотног стреса" где је "осећај као да се људи крчкају на температури од 46 или више, наводи се у извештају.
Нуспроизвод те екстремне врућине били су, наравно, шумски пожари - укључујући највећи икада забележени шумски пожар на континенту у Грчкој.
Иронија је да се због климе на континенту попут Европе, окруженом океанима, глобално загревање може донети и екстремне топлотне таласе и екстремне падавине.
"Знамо да ћемо у топлијој клими добити више топлотних таласа и да ће ти топлотни таласи бити интензивнији. Такође знамо да у топлијој клими атмосфера може да задржи више влаге, што ће значити да ће олујни догађаји бити интензивнији", каже др Бурџес.
Пољопривредницима попут Брентона није потребан климатолог да их убеди у то. У лето 2022. године, његов кромпир се крчкао на +40 степени Целзијуса.
Храна у екстремним условима
Ипак, пољопривредници настављају да производе храну и под овим екстремним условима.
Временске непогоде значе да нису сви делови земље подједнако погођени сваке године.
Али економија производње хране, са ниским ценама које дестимулишу пољопривреднике да производе вишак, значи да климатски шокови могу бити финансијски погубни - као и да утичу на цене за потрошаче.
"Историјски гледано, храна је вредела тако мало да губите новац на производњи вишкова. Реално да бисте се изборили са природном катастрофом, потребни су вам непредвиђени случајеви“, каже Брентон за Sky News.
За сада, где су његове њиве довољно суве, он буши збијено земљиште за овогодишњи род и нада се да ће клима 2024. бити блажа.
Дневник, Телеграф
