Наш велики глумац Борис Комненић преминуо је изненада у 64. години до последица корона вируса. Том приликом су на светлост испливали неки чудни односи које је имао са бившом супругом.
Наиме, Рене Пенанен је рођена у Загребу, за Бориса се удала као врло млада. Њих двоје су добили једино дете, Нику од које су дочекали чак и унучиће. Када је познати глумац преминуо пре три године, она се огласила овим речима:
"Ретко се у животу среће такав изузетан човек, паметан, талентован, духовит, сјајан занимљив тип, такав је био увек. Остали смо у јако добрим односима. Наша ћерка и њено двоје малаца, и мој садашњи дугогодишњи супруг и ја, увек ћемо волети Бориса, а сада смо сви јако тужни па молимо за разумевање, поготово што Борисови родитељи сада јако, јако пате", додала је глумчева бивша супруга.
О приватном животу Бориса Комненића мало се знало, с обзиром да није волео да се превише експонира у медијима. О неуспелом браку овако је говорио:
"Мој брак се славно завршио, пошто се развод показао као одлично решење. Био је то један од најлепших тренутака у нашем заједничком животу, никада се нисмо боље дружили него тог дана када смо се растали. Отишли смо заједно на ручак, дивно причали и божанствено се провели, а тако смо и наставили. И посао је био један од фактора за развод, али није био пресудан. Рене и ја се нисмо довољно познавали пре венчања, онда смо почели да се упознајемо и није нам се свидело оно што смо спознали", испричао је једном приликом.
Тада је истакао колико му је тешко пало јер није био уз ћерку у тим годинама.
"Нисам стигао да је учим, јер је током ратног вихора живела са мајком у Хрватској. Нисмо се видели од избијања рата, јер из непознатих разлога никако нисам успевао да добијем визу како бих отишао да их посетим. Од када су визе укинуте, редовно се виђамо, али сада је она зрела и формирана особа, мајка моје унуке Луције. Нике сада утиче на мене, покушава да ме васпитава и учини зрелијим и бољим.
Не умем ни да објасним колико ми је било тешко. Радили су неки канали, ни сам не знам како сам успевао да их остварим, а они су ми само обезбеђивали информације да су њих две добро. Најгора је била та неизвесност и наше међусобно непознавање. Биле су то ћеркине најосетљивије године у којима нисам учествовао и тај период је практично заувек изгубљен. Покушавам да то не поновим с унуком и надам се да ћу у томе успети."
Описао је и како је изгледао први сусрет са наследницом после пет година раздвојености.
"Био је то као сусрет двоје људи који су веома блиски, а не знају се. Срели смо се у Љубљани, јер тада још нисам могао да дођем у Хрватску. Непријатност је веома брзо разбијена, јер крв није вода, а дивни односи на срећу трају до данас".
Курир
