Етно-село поред манастира, летња ликовна школа – иконописачка радионица за младе, извор Убавац, надалеко чувен по води која крепи и бистри вид, све више привлаче вернике и људе жељне мира и тишине. А ту је и реплика Витлејемске пећине, са црквом изнад ње.
Игуман Стефан, иако је прешао седамдесете године живота, не престаје да изненађује ходочаснике. Дуге седе браде, ведрог погледа и веселог духа, изгледајући као неки старозаветни пророк, дочекује госте медом и водом, нуди одмор и окрепљење, добру манастирску јабуковачу, књиге за читање, а увек је спреман на богоугодан разговор.
Био би грех да људи овде не долазе. Село се празни, али ми у манастиру-братство и сестринство монашко, решили смо да оживимо овај крај, да људи у њега долазе, да поред манастира потраже одмор у тишини наших објеката које смо саградили, да виде и наш рајски врт на земљи, каже игуман Стефан.
То што градимо су скромни, али лепи и функционални објекти. Нема ту новца, све су то дали добри људи који су схватили шта желимо и несебично нам помажу материјалом и радом. На једном хектару око манастира, са леве стране је етно-село са пет брвнара, где се може приредити роштиљ, одмарати и уживати у летњиковцима. Са десне стране смо уредили фонтану за освежење, изградили реплику Витлејемске пећине и брдо Сион са капелом. Ту су и три испоснице како су некад изгледале. Тај наш рајски врт је идеалан за молитву и одмарање душе. И ми монаси из овог манастира живимо брже и срећније са људима који стално долазе.
Манастир и јесте место где људи треба да се окупљају а ја мислим да је наша улога и данас иста-да смо верски, културни и народни центри саборовања, промишљања и дијалога, прича Стефан.
Дневник/Митровица.инфо
