Нестварна природна лепота, али и изузетно културно-историјско богатство само су додатно допринели добијању ове ласкаве титуле. Испресецано живописним брдима незаобилазно је на мапи многих туриста, али оно по чему се посебно истиче јесте специфичан замак за који се верује да је стар чак око 1.000 година.
- На овом месту постоји дворац, који се помиње још 1015. године као летњиковац пилштајнских грофова који су га и изградили. Дворац је мењао власнике и након 500 година преузела га је немачка горфовска фамилија Татенбах. Тадашњи гроф Ханс или по нашем Иван Татенбах дворац је преуредио и од тада до данас он изгледа овако. Он га је преуредио у ренесансни стил 1550. године. Дворац је тада утврђен са четири одбра,бене куле и каналом са водом који га је окруживао. То је учињено како би се одбранили од Турака који су овим пределима пролазили од југа ка северу на свом путу ка Аустрији и Бечу. Међутим, историја нам говори да та одбрана није била ни потребна, јер дворац, сакривен у долини Турци нису ни пронашли”, каже за РИНУ један од малобројних монаха овог манастира, фратар Јоже Стројин.
Он додаје да један век касније, око године 1660, дворац бива преуређен у манастир, самостан. Њега су тада населили монаси називани Паулини, који су дошли из Лепоглаве крај Вараждина. За време свога живота у самостану, Паулини су почели да граде цркву која је завршена 1675. године. Изграђена је у барокном стилу и посвећена је Успењу Пресвете Богородице.
Ови монаси били су познати по бављењу древном медицином али за своје потребе и то је било записано у њиховим животним правилима. Тако је било прописано да у самостанима морају имати једну просторију која ће бити апотека али и једну посебну просторију у коју ће бити смештени болесни. И дан данас фрањевачки калуђери његују и чувају тајне древне медицине, а у овом месту остала је сачувана једна од три најстарије апотеке у Европи.
- Та просторија се на латинском називала инфримарија, што значи болница. Ми ту просторију у коју је тада била смештена апотека називамо стара апотека и служи само као музеј који могу посетити сви који дођу у самостан. Зашто је то битно за нас и за Словенију? Кажу да је то најстарија очувана самостанска апотека у Словенији и трећа у Европи. Прва, односно најстарија се налази у Паризу, друга у Дубровнику и трећа је ето наша у Олимији, у Словенији. Апотека је основана у другој половини 17. века. Не зна се тачна година. Рекли смо да су Паулини дошли 1663. године тако да апотека није раније основана јер се грофови нису тиме бавили, али је она сигурно старија од 300 година”, каже фратар Јоже Стројин.
Он још додаје да су монаси Паулини испред дворца засадили врт са лековитим биљкама, на чијем месту се и данас налази врт из кога монаси користе биљке и данас у својим пословима прављења чајева, мелема, крема и уља.
То значи да се и сада у склопу самостана налази апотека у којој се може пронаћи потпуно природни, биљни лек за многе болести које муче модерног човека.
РИНА
