Ушушкано место, окружено шумама на надморској висни од преко 400 м нуди добре услове за припрему спортиста, а девет тениских терена омогућава и одржавање турнира. Према речима Стефана Ђокића, директора хотела, до сада су се одржала 22 Ај-Ти-Еф тениска турнира (International Tennis Federation), а бања је отворена од фебруара месеца! Када смо је посетили и сами смо имали прилику да видимо јуниоре како вредно тренирају, а они су нам потврдили да су им овде обезбеђени одлични услови.
– Тениски терени су нешто ново не само за Куршумлијску Бању него и за овај крај. Долазе нам тенисери из читавог света, задовољни су условима и то је нешто на шта смо јако поносни – нагласио је Марко Гашић, директор маркетинга АД „Планинка“ у чијем је склопу ова бања.
Индикације за Куршумлијску бању су сви облици реуматизма, стања након прелома костију и спортских повреда. Осим тога благотворна је и за проблеме код респираторних органа, неуролошких и метаболичких болести, али и код малокрвности.
– Осим лечења и терапија, оно што Куршумлијска бања може да понуди је и одмор у лековитим и термалиним водама. Наши гости могу уживати у велнес центру од осам базена, од којих су три дечија у којима је термална лековита вода температуре од 32 до 35 степени Целзијуса. Поред базена ту је теретана, а нудимо и остале велнес садржаје попут разних врста сауна, ледене пећине, слане собе, топлих клупа... Осим тога овде постоје и стазе здравља које омогућују нашим гостима да се шетају у природи. Овде постоји и могућност за вожњу бициклом кроз бању или стазом уз реку Бањску – указао нам је Стефан Ђокић, директор хотела „Планинка“.
Гости им долазе са разних страна, мада су већином из Србије, доста је гостију из Северне Македоније, али смо видели и госте из Ријеке (Хрватска) који су пожелели нешто другачији одмор од оног поред мора.
– Потрудили смо се да свима од 7-77 година овде буде пријатно за све оне који долазе овде ради лечења и опоравка или одмора. За све госте који дођу овде имамо одличну туристичку понуду. Општна Куршумлија је једина општина која у свом саставу има чак три бање: Луковску, Пролом и Куршумлијску. Ми организујемо излете: до неолтског насеља Плочник, до чуда природе Ђавоље Вароши и наравно посету другим бањама. Оно што је занимљиво, мада су бање близу оне се потпуно разликују – тако да смо у прилици да понудимо за сваког по нешто. У овом крају се налазе и прве задужбине Стефана Немање: манастир Светог Николе и манастир Пресвете Богородице – упутио нас је Марко Гашић.
Бања има своју дугу историју која сеже далеко у прошлост јер су термални извори привукли римске војнике који су боравили у овим крајевима у насељу Ад Финис у близини данашње Куршумлије. Занимљиво је да је 1884. године на десној обали Бањске реке нађен камен од белог мермера посвећеним бањској нимфи, богињи лековитих вода. Нажалост, ова драгоцена плоча је за време окупације 1917. године однета у Немачку.
Указом краља Александра Карађорђевића 1929. године Куршумлијска Бања је постала општекорисно и лековито народно добро. Тада је већ постојало купатило са минералном водом. Временом је бања добијала свој облик, а измештен је пут Куршумлија – Приштина да би бања имала мир. Изграђен је хотел „Жубор“ који је био током осамдесетих један од луксузнијих хотела у тадашњој Југославији. Но, транзиција је учинила своје – хотел је затворен после 2000. године и пропадао је пуних 16 година. Од 2020. је у власништву АД „Планинке“ и креће се у адаптацију. Данас овај прелепи крај поново почиње да живи свој нови живот, а планова, наравно, има на претек. Имамо утисак да време ради за ову бању и да ће овај бисер тек показати свој сјај.
Ноћни обилазак Ђавоље Вароши
Једна од атракција овог краја геоморфолошки феномен, Ђавоља Варош налази се у близини Куршумлијске Бање и вредно би било да се посети. Интересантно је да се ова варош нашла као најбоље пласиран европски предлог за седам светских чуда природе. Сада је овај локалитет препун легенди могуће посетити и ноћу.
– Истакао бих једну новину што се тиче Ђавоље Вароши. Наиме организујемо и ноћни обилазак овог локалитета уз одређене анимације и игру светла која овом чуду природе даје још неку мистичнију ноту – открио нам је Марко Гашић.
Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић
