Спрема се печеница, најчешће прасе или јагње, меси се ускршња погача, а почасно место на столу припада јајима.
Такође, служи се и рен.
Јагње, које се често појављује на ускршњој трпези, симболизује Исуса, као жртвено јагње, жртвовано због нас. Овај симбол се преплиће са народним обичајима, јер након фашанги (фарсанг) није било свињокоља, а димљене шунке са последњих свињокоља су сазреле баш за крај поста.
Јагње је прва животиња која се коље након почетка пролећа и краја поста, а шунка је прво спремљено димљено месо.
Један од ускршњих обичаја је да се једу јагњетина и говедина јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од четири симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и светог апостола Јована Богослава. Уколико би Ускрс пао пре Ђурђевдана, онда се није јело јагњеће месо.
За овај празник се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине се пеку специјалне лепиње са уметнутим целим јајетом - ковржањак - које се после размењује са пријатељима.
Рен симболише горчину Исуса и његове патње. Зато рен има прастаро и симболично значење. Сматрало се да његов укус и мирис терају зле душе.
Обичај печења колача за Ускрс потиче из доба када је током поста било забрањено и млеко и јаје. Након престанка забране, овим основним намирницама се обогаћивао хлеб и тако је настао колач.
