Лишће је копљастог облика, дуго 10 – 15 цм и широко 6 – 8 цм. Цват је метлица са ситним црвенкастим цветовима. Сто грама јестивог дела садржи 91,7 % воде, 2,25 % беланчевина, 0,44 % масти, 2,02 % угљених хидрата, 1,84 % влакана и 1,29 % минерала. Свежи листови у пролеће су готово без укуса, а киселост расте током лета. Може се узгајати у затвореном.
Име рода, rumex, долази од латинске ријечи rumo, што значи „сишем“, што произилази из чињенице да су римски војници сисали листове киселице да ублаже осећај жеђи. Природни је аналгетик, антисептик, лаксатив, диуретик. Сок киселице се може користити за отклањање мрља од рђе, плесни или мастила са платна и сребра.
Врло је отпорна на високе температуре у мировању. У прољеће када потјера ново лишће добро подноси прољетне мразеве. Листови се беру када биљка достигне пуну величину. Бере се 1 до 2 пута недељно током априла и маја, све до почетка раста цветне стабљике. Могуће су још 2 до 3 бербе у јесен крајем септембра и у октобру.
Уколико нисте имали прилику да пробате киселицу, ми вам топло препоручујемо да то што пре урадите. На прву лопту ће вам укус овог поврћа изгледати као укус било које друге салате, али касније ћете увидети њен јасни, свежи, готово цитрусни укус, савршен за ове пролећне дане.
Куповина и чување
Ако берете или купујете ову биљку, водите се истим правилима која поштујете кад купујете било коју другу врсту зелениша: руколу, спанаћ, блитву… Зелениш обавезно купујте оног дана кад мислите да га припремате никако раније, а то је код киселице веома важно, јер готово преко ноћи може да увене, без обзира на начин на који је чивате.
Избегавајте листове који су променили боју или су оштећени. Иако у већини случајева значи да су плодови не толико привлачног изгледа органског порекла и да их не треба заобилазити, кад је киселица у питању, то није случај, и зато бирајте само лепе листове.
Пре употребе киселицу добро оперите јер расте близу земље и зато је неопходно да листић по листић перете у хладној води, а касније их просушите кухињским убрусом. Неки људи тврде да је неопходно одстранити петељку, али уколико је млада и мекана, слободно је оставите.
Киселица је поприлично скупа и ретка намирница и зато је искоритите на најбољи могући начин.
Песто. Замените першун или босиљак киселицом и припремите песто на стандардни начин. Даће вашој тестенини невероватно освежавајућу ноту. За почетак, киселицу можете помешати са неком другом зачинском биљком, а касније повећавајте количину према вашем укусу.
Вариво. У ваше пролећно вариво препуно разног поврћа, пред сам крај кувања убаците везицу киселице.
Салате. Ако сте имали ту срећу па сте пронашли младу киселицу, немојте је уништавати термичком обрадом већ је додајте у омиљену салату.
Киселица за здравље
Ова биљка је веома богата витамином Ц и вековима се цени у природној медицини као једна од здравијих. У недостатку других лекова, у давна времена користила се за превенцију и лечење озбиљних стања као што је скорбут. Енглески лекари 19. века су користили киселицу за лечење свих упалних процеса у телу.
Киселица поспешује варење и има благо лаксативно дејство, што значи да повећава ниво течности у цревима, побољшава њихов рад и омекшава столицу.
