Подсетимо, импозантно уље на платну једног од најпризнатијих југословенских сликара , димензија 190х126 центиметара, украдено је 1993. из дворца породице Дунђерски у Челареву, где је било део тамошње сталне поставке стилског намештаја. Пре две године, дакле након готово три деценије принудног избивања, слика је заплењена у Цириху и захваљујући акцији државних органа Србије и Швајцарске, враћена је Музеју Војводине.
„Када нам је слика Благовештенски сабор у августу 2022. године враћена, изложена је на један дан, заједно са оригиналним рамом у којем се првобитно налазила, те једном гарнитуром стилског намештаја коју је мајка Саве Шумановића поклонила Музеју. Ова гарнитура се, наиме, налазила поред Буковчеве слике у поставци у Челареву. Сада ће, међутим, по завршеном поступку конзервације и рестаурације, Благовештенски сабор бити изложен као део наше сталне поставке, како би сви посетиоци имали прилику да виде ово изузетно дело”, речи су директорке Музеја Војводине мр Тијане Станковић Пештерац.
Слику је 1901. године, поводом 40-годишњице Сабора, поручио Петар Николић, загребачки трговац уметнинама и издавач, са намером да је потом репродукује и дистрибуира у виду олеографије. Према склопљеном уговору, Буковац је за израду слике као предложак користио постојећу литографију Јозефа Антона Бауера, насталу према оригиналној фотографији новосадског фотографа Стефана Вулпеа.
– Ангажовање Влаха Буковца није било случајно. Као врстан портретиста и аутор алегоријских и историјских композиција, Буковац је већ био признат и славан уметник, не само у јужнословенским, него и у ширим, европским круговима – наводи историчарка уметности Александра Стефанов, која је уз Тијану Станковић Пештерац коауторка изложбе. – Иако је извођење слике према предлошку ограничавало уметничку слободу, у коначној реализацији Буковац је успео да верно прикаже портрете 82 учесника сабора, решавајући сложене захтеве перспективе и композиционе структуре слике, у чему се огледала вештина академски образованог сликара. Најупечатљивији је колорит слике, где у расветљеној палети и пастелним тоновима ружичасте, окер и зелене боје препознајемо аутентичну Буковчеву ликовну поетику из цавтатског периода.
Изложба „Благовештенски сабор Влаха Буковца” трајаће до 10. септембра.
М. Стајић
