У Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину у току су пробе луткарске представе, која ће имати премијеру 21.маја, а говори о нашем великом научнику Пупину. Представа има назив „Миша Пупин Идворски“, и ради се по тексту Угљеше Шајтинца, а режира је Петар Пејаковић. У зрењанинском позоришту влада узбуђење због ове приче о Банаћанину Пупину, за коју верују да ће изазвати велико интересовање. Представа говори о Пупиновом одрастању и напуштању родног краја, одласку у Америку, путу који је сам изабрао, и подршци родитеља да се отисне у свет, да би учио.
Како кажу у зрењанинском театру, у питању је мало необичнији луткарски језик, техника, и израз. Користе се и светлосни ефекти, комбинација сенки и пројекција, као и анимација, јер представа говори и о електрификацији. С друге стране, и сам текст привлачи пажњу по томе што је у питању стиховани језик. Тотал дизајн ове представе потписује Благовеста Васиљева, а композитор је Зоран Булатовић Бале.
На камерној сцени „Тодор Манојловић“ зрењанинског позоришта се 24. и 25. маја очекује премијера драмске представе „Ефекат“ Луси Пребл, коју режира Ђорђе Нешовић. Ова модерна прича у основи јесте љубавна, али се посматра кроз медицински експеримент, у којем се откривају разне ствари, и, како наводе у зрењанском позоришту, говори и о утицају медикамената на људско понашање, и одлучивање. Представа има мултимедијалну димензију, и савремени сценски израз. У глумачкој подели су: Едит Тот Мишкељин, Милош Лазић, као гост, Сара Симовић, и Стефан Јуанин. Костимографкиња и сценографкиња је Лара Бунчић, композиторка је Марија Балубџић, а за видео рад је ангажован Милорад Савановић.
Сомборци ће сезону завршити на традиционалан начин „Позоришним маратоном“ од 5. до 8.јуна, чији су комплетан програм управо објавили, а у међувремену их иза празника очекује и почетак рада на новој представи.
- Након премијере представе „Изузети“, рађене по тексту Ђорђа Петровића, у режији Мие Кнежевић, у мају нас чекају два фестивала, са три различите представе. „Сваку дивну ствар“, „Галеба“ и „Људе од воска“, играћемо на Мећавнику и у Бањој Луци. Почетком маја почињемо са пробама Нушићевог комада „Иза божјих леђа“, у режији прослављеног филмског редитеља Радивоја Раше Андрића, и копродукцији са Будва град театром. Премијера се планира почетком августа у Будви, а тамо ћемо на фестивалу извести и „Тартифа“ и „Радована Трећег“ – најављује директорка НП Сомбор Бојана Ковачевић.
У очекивању коначног пресељења у ново здање, које би требало ускоро да буде свечано отворено, и у којем ће с јесени бити одржан Фестивал професионалних позоришта Војводине, Народно позориште / Казалиште /Непсинхаз у Суботици, пре него што отвори нову страницу у својој историји, припрема нове представе на старој сцени.
- Одмах после празника, 6. маја почињемо рад на новој представи. У питању је комад „Франциска“ Франка Веденинда, који ће режирати Југ Ђорђевић, а драматизацију ради Тијана Грумић. Текст никад није извођен на српском језику до сада, превела га је за нас Бојана Денић, и направила стварно фантастичан превод. Лично се нисам бавила Ведекиндом, осим као гледалац, али нам је рад на овом тексту, који смо ми нестрпљиво чекали, отворио нови свемир, и сад сви истражујемо Ведекинда. Фантастичне су теме којима се бавио у својим драмама - каже директорка Драме на српском језику суботичког Народног позоришта / Казалишта /Непсинхаз, глумица Јелена Михајловић.
Комад „Франциска“, по њеним речима, говори у најширем смислу о слободи, о уметности, а, како указује, ако сужавамо тај појам слободе, онда на неки начин говори о женској слободи. Она подсећа да критичари новијег доба оспоравају тезу да је комад писан као пародија на „Фауста“, иако има референце, и указују да се у њему ради о критици третмана женских ликова у драми.
- Ово јесте комад који третира положај жене и у друштву и у уметности. У почетку су критичари сматрали да је Ведекинд писао пародију на „Фауста“, неку врсту његове женске верзије, јер је Франциска млада жена која јако брзо схвата да не жели да живи у том патријархалном оквиру, браку какав имају њени родитељи, који је очигледно, како се модерно каже, токсичан. Да би живела слободно, она би требало да буде, рецимо, пандан Фаусту, а Мефисто би био лик Фајта Кунца, који са њом склапа договор да, у циљу слободног живота, она у наредне две године живи као мушкарац. Тек тако она успева да се оствари као уметница, музичарка, глумица, тако да је ужасно занимљиво посматрати чиме се Ведекинд бавио, из перспективе данашњег времена, и након „Ми ту“ покрета, када су жене добиле много више права, али се ми и даље боримо за равноправан положај – напомиње Јелена Михајловић, подсећајући да је сам Ведекинд за ову драму рекао је да је модерна мистерија.
Н. Пејчић
