Режију потписује Дејан Пројковски, гост из Северне Македоније ког је новосадска публика добро упознала захваљујући врхунској инсценацији „Ане Карењине” у Ујвидеки синхазу, док се адаптације Петровићевог филмског сценарија прихватио Сашо Димоски, својевремено лауреат Европског признања за нову европску драму, иначе професор „Историје и теорије светске драме и позоришта“ на Унверзитету „Еуропа Прима“ у Скопљу.
„Сакупљачи перја су химна слободе”, речи су Дејана Пројковског. „Повратак Скупљачима перја више од пола века касније, враћање је стварности бола и лепоти френетичног живљења, аутентичности живота, жудњи и страсти, смрти и еросу. То је враћање константи која, без разлике у промени контекста, остаје иста. Њена суштина је отпорна на друштвене промене и представља управо отпор укалупљивању у конвенције савременог света – толико да створи свет довољан сам за себе”.
Поводом 50 година од Специјалног Гран-прија жирија Филмског фестивала у Кану, који су 1967. освојили „Скупљачи перја“, новосадска издавачка кућа „Прометеј” објавила је Петровићев сценарио.
„Тек када упоредимо литерарну подлогу филмске творевине са том творевином самом, постаје нам до краја јасно од коликог су значаја слика и звук за коначно обликовање целине филмског дела. Богатство боја и облика, које нам Петровићев филм нуди, толико је и такво да аутору полази за руком да ликовну раван филма готово осамостали, отприлике онако као што је Црњански осамостаљивао ритмичко-мелодијску раван своје прозе. И у обликовању музичке равни филма Петровић се показао као прави мајстор. Не само што лепота са добрим укусом одабраних музичких илустрација знатно увећава богатство уметничких ефеката, него са своје стране утиче о на већ поменуто пригушивање и застирање поруке, утолико пре што Петровићеве илустрације никад нису дословне и директне”, написао је Никола Милошевић.
Управо ту богату палету, достојну великих сликара, дакле ту ликовну, али и музичку димензију филма, Пројковски и Димоски желели су да пренесу и на сцену Српског народног позоришта.
„Стварајући у колективној свести јунака какав је Бели Бора, заслепљен својом страшћу за младом Тисом која се и сама грчевито бори за њену слободу и право избора, Александар Саша Петровић је произвео ретко храбар филм чији главни јунак Бора као да нас из своје маргинализоване позиције пита да ли смо предалеко отишли са нашом цивилизацијом. Евидентна је тако сложеност овог филмског текста, са свим својим елементима: дијалозима и незаборавним репликама, лаганом а генијално убедљивом глумом, крупним плановима и покретима камере као из документарних филмова, модернистичком монтажом, контрасту јесењих пејсажа наспрам јарких ромских костима, и изнад свега, својом јединственом музиком. Нема сумње да ће овај подухват поновног оживљавања Петровићевог текста отворити простор за неку нову музику која ће нам великодушно заразити душе, пробудити тако нове страствене емоције и призвати обрисе људске слободе обасуте небеским перјем. На позоришним даскама у Новом Саду, у Војводини где су Скупљачи перја пре више од пола века већином и снимљени, редитељ Дејан Пројковски нас сада враћа на дуге друмове ромске, у потрази за перјем које се никад не да сакупити“, записао је пред премијеру редитељ Властимир Судар.
Улога Белог Боре поверена је Марку Савићу, Тисе – Бојани Милановић, а у представи играју и Марта Береш, Милан Ковачевић, Јована Балашевић, Александра Плескоњић, Гордана Каменаровић, Пеђа Марјановић, Миа Симоновић, Мирјана Гардиновачки, Александар Гајин, Аљоша Ђидић, Вукашин Ранђеловић, Марко Савковић, Димитрије Аранђеловић, Мирослав Фабри, Душан Јакишић, Ивана Панчић Добродолац, Катарина Брадоњић, Симонида Мандић, Александар Сарапа, Анђела Пећинар, Михајло Матић, Јован Живановић, Ивана Крстић, Стефан Бероња, Дамјан Мандић, Симон Петковић, Искра Шимон. Важну ролу имају и музичари: Петар Најдовски – труба; Богдан Ранковић – кларинет и фруле; Никола Вучковић – виолина; Рајан Болозан – труба; Лариса Копић – виолина; Миодраг Спасић – хармоника; Никола Петаковић – тамбуре. Кореографију потписује Андреја Кулешевић , сценографију Валентин Светозарев, костиме Ивана Ристић, а музику Оливер Јосифовски.
Није на крају згорег подсетити да се „Скупљачи перја” на сцени СНП-а играју као својеврстан „стађоне” пројекат, односно планирана су извођења 9, 10, 13, 14, 15, 16, 17. и 18. новембра.
М. Стајић
