Шушљик је рекао да игра монаха Саву Немањића, каснијег Светог Саву, у комаду по тексту Милована Витезовића (1944-2022), у режији Милана Караџића.
Према његовим речима, Народно позориште је желело да се после више од три деценије од представе "Принц Растко, монах Сава" уради на неки начин наставак приче о принцу "који се замонашује и постао је на крају светац".
"То је прича о једном живом човеку. Не радимо никакву врсту ритуала или литургије. Покушавамо да испричам причу управо о томе колико је један човек успео да учини за свој народ, за духовно, али и световно васпотављење тог народа", рекао је Шушљик.
У комплексном драмском тексту, Шушљик покушава одиграти енергичног, дисциплинованог, упорног и мудрог човека, додавши да не игра свеца.
"Правимо поетску историју о једном човеку, али не само о њему. То је породична драма на фону историјских догађаја који су били ужасно компликовани. Један човек, Свети Сава, успео је да победи све тешке околности, да направи државу, аутокефалну цркву, да мири браћу, утишава страсти великих сила", навео је глумац.
Шушљик је оценио да нас позориште учи, кроз емоције и податке, а радећи комад Витезовић је доста озбиљно тумачио и читао историјске списе и житија, и "направио је поетски, драмски текст који ће нас учити".
Према његовим речима, "позориште не само да може, него и мора да нас учи".
Упитан како види будућност позоришта у доба технолошких револуција, Шушљик је одговорио да је "несумљиво да ће преживети, да ће управо оно бити можда једно од ретких острва стварног, опипљивог живота".
Позориште може да се служи и новом, врхунском технологијом, али Шушљик додаје да је "несумљиво да ће увек постојати текст или глумац на сцени, и да ће увек бити узбудљиво видети живу емоцију".
