“Било једном у Новом Саду”, пак, није филм, него представа. Поводом 50 година Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаза, редитељ и сада управник ове куће Андраш Урбан, одлучио се да се поигра са насловом култних филмова Серђа Леонеа и Квентина Тарантина. Вечерас је премијера и почетак Мини-фестивала мађарских позоришта из Војводине који ће трајати до 4. фебруара.
- Нисмо ишли толико у прошлост. Ишли смо више у смислу инспиративних цитата. Углавном смо се усмерили према комерцијалној, забавној прошлости овог позоришта и таква је и представа. То бих волео скромно да кажем - представа је на неки начин наш поклон публици, а и нама је весела прича. Наравно, и иза таквих прича је огроман рад и посао - навео је Урбан у изјави за новинаре којом је најавио вечерашњу премијеру и почетак фестивала којим Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз такође слави свој јубилеј. - “Било једном у Новом Саду” заправо се бави садашњошћу, нашим положајем у мањинском контексту и положајем позоришне уметности уопште. Шта је позориште данас, како комуницира са својом публиком и како уопште може да опстане у данашњим друштвено-политичким околностима.
Урбан је публици обећао не само веселу, него и визуелно лепу, музичку представу са 20 сонгова и врхунских кореографских тачака које су остварили глумци у бриљантно оствареним улогама.
Арпад Серда је компоновао музику за представу “Било једном у Новом Саду”. Кристиан Герђе је кореограф, Тамаш Олах драматург, Марија Калабић сценографкиња, Сенка Ранисављевић костимографкиња.
- Причали смо о нашим успоменама. Ко је, како, шта донео, мислио, осећао у вези овог нашег позоришта. - описала је рад на актуелној представи Емина Елор. - Јако пуно смо причали о томе колико је битно што постоји ово позориште баш у Новом Саду, баш за нашу публику. Ко је она уопште? Да ли смо јој још увек битни, као пре 50 година? Надам се да ће се те теме које смо дотакли на пробама видети у представи, да ће се видети енергија која се за 50 година скупила на тим даскама и да на овој представи можемо то да пренесмо публици за коју се надамо да нас још увек сматра битним. Надам се да још увек можемо да је изненадимо и да утичемо на њу.
Глумац Арпад Месарош навео је да ће публика Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз имати прилике да види шта значи бити глумац 24 сата. Моћи ће да провире иза кулиса и виде дебате о редитељима, о позоришту - шта је добро позориште, шта није, шта мислимо о новим формама, о авангарди, о свлачењу.
- Ми треба да будемо спремни 24 сата на то да одиграмо било коју представу, да отпевамо било коју песму и да отплешемо било коју кореографију - поручио је Месарош.
За глумца Габора Понга било је дирљиво много тога током рада на представи “Било једном у Новом Саду”.
- Ово је био подужи период тим-билдинга за нашу трупу. Доста тога смо причали о позоришту, о прошлости, а и о садашњости. Желим само још да кажем да представа има много жанрова и сви ће пронаћи у њој неке моменте који им одговарају. Скоро 20 година сам у позоришту, као и Емина Елор. Јако ми је драго да имамо две колегинице које се враћају на сцену и да смо сви ту у једној представи.
Кореограф Кристиан Герђе први пут сарађује са Урбаном и ансамблом Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз. Упознао је ретко посвећен тим, изузетно усмерен једних на друге, отворених за све без обзира на године, пол или физичке предиспозиције.
- Врло брзо смо се споразумели и више се не осећам као спољни сарадник - рекао је Герђе.
И. Бурић
