Полазећи од значаја радикалне апстракције у култури отпора (Бели облак), уметничку праксу Зорана Насковског обележава ангажован однос према актуелним друштвеним питањима, као и према самом медију и језику уметности. Тада настају комплексне амбијенталне и аудио- видео инсталације Глас руке, No Knocking, као и први делегирани перфоманс на уметничкој сцени Србије, Аполо 9. Пројекат War Frames, који телевизијски програм за време НАТО бомбардовања користи као редимејд и измешта га у поље Интернета, представљен је на централној изложби 52. Бијенала у Венецији. Видео инсталација Смрт у Даласу, излагана је пак на бројним међународним изложбама, као пример радикалне монтаже коју карактеришу комплексни и дискодирани односи језичких и аудиовизуелних елемената.
Вишегодишњи пројекат Зорана Насковског Мандала и крст представља отворену платформу за преиспитивање политика слика у простору између видљивог и невидљивог путем анализе новоуспостављених односа и релација у свету кроз призму стварања нових линија разграничења између европског и неевропског поретка и контекста. А инсталација Crisis / Орнет Колмен у Београду, награђена Политикином наградом, третира питање расизма и нове кризе конзервативизма и заснована је на истраживачком раду с документима, артефактима, пројекцијама, видео записима и сировом материјалу.
Ретроспективне изложбе „Јавне тајне” Зорана Насковског реализује се у сарадњи са Музејом савремене уметности у Београду, где је поставка премијерно и приказана у октобру прошле године. Међутим, у односу на тај вернисаж, овај у Музеју савремене уметности Војводине проширује избор новим радовима, документима и артефактима у интеракцији с новим простором и контекстуално другачије осмишљеним целинама. Кустоси су Гордана Николић из МСУВ и Уна Поповић из МСУБ, а изложба ће бити отворена до 17. марта.
М. Стајић
