„ЗАДЊИ у значењу ПОСЛЕДЊИ није погрешно”, каже Иван Клајн у „Речнику језичких недоумица”.
Придев ЗАДЊИ најчешће има просторно значење. Тако коњ има задње ноге (и предње), тако ауто има задње седиште (и предње) итд. Тај прилог, осим просторног, има и временско значење: задња ноћ, задњи час и задње време.
Придев ЗАДЊИ има специфична значења у следећим примерима: Куцнуо му је задњи час (слично би било да се овде употреби придев ПОСЛЕДЊИ, али је значењски и стилски ефектнији придев ЗАДЊИ). Има задње намере (тешко да би се могло рећи да неко има последње намере).
У школи ученици обично имају неколико (више) часова. Дакле, то је низ. Тако имају први (почетни, не предњи) час, други, трећи, четврти и последњи (или задњи). Дакле, исто је рећи: Данас нам је последњи (задњи) час математика. У оваквим случајевима, када се употреби придев ЗАДЊИ, не подразумева се да је прво нешто што је предње, већ се мисли да је нешто на почетку прво (почетно).
Свеједно је, с обзиром на то да се разлика у значењу с временом изгубила, да ли ћете рећи да сте у задње (или последње) време необично вредни, да увек потрошите задњи (или последњи) динар на весеље…
Језик се мења, развија и увек је у складу с навикама говорника. Дакле, ослоните се на своје језичко осећање.
Н. Мирковић
