Иако су на први поглед два неспојива, значењски супротна појма (антоними), ови спојеви крију дубље значење и откривају истину – „погађају мету”.
Ово је стилска фигура, подврста контраста или антитезе, односно парадокса у којој се спајањем противречних појмова ствара нов парадоксални појам и зове се оксиморон. Појам оксиморон потиче од грчких речи όξύς – оштар и μὠρος – туп, луд и буквално значи „оштроумна лудост”.
У свакодневном говору, такође, сусрећемо се са оксиморонима користећи их као фразе: готово савршено, оригинална копија, константна варијабла, виртуелна стварност, сигуран ризик, тамна светлост, напола готово, живи фосил, нов и побољшан, стопостотна шанса, истинита бајка...
У називима неких књижевних дела препознају се оксиморони: Жива смрт, Позната незнанка, Зимско летовање, Цвеће зла…
Оксиморон најчешће препознајемо у синтагмама сачињеним најчешће од две речи које су значењски супротстављене. Обично је једно значење буквално, а друго пренесено. Оксиморон се препознаје и у пословицама: на пример „Празна је торба тежа од пуне”.
Дакле, у оксиморону је прикривен поглед на свет, њиме се покушава исказати свеопште искуство, закључак, поента.
Н. Мирковић
