Изложба, како је појашњено, има јединствен задатак да прикаже оптичке, аналогне и дигиталне медитације реализоване кроз формат и форму школских задатака на предметима Фотографско истраживање, Документарна фотографија, Дигитална уметност и Визуелне комуникације. Сам наслов изложбе се пак на комичан начин поиграва са евиденцијом и администрацијом присуства студената на предавањима и вежбама што често представља фрустрацију предавача пред не/могућношћу извођења наставе.
Радови настали на предметима код професора Александрије Ајдуковић, Предрага Терзића и Исидоре Николић су реализовани у медијима аналогног фото колажа, фотографије са вишеструком експозицијом, видео рада, текстила, као и скулптуре, при чему су студенти охрабрени да реализују сопствено уметничко истраживање које по методологији и извођењу попримају оквире медија у којима су реализовани, али и шире - да делују у проширеном пољу: а то поље је кревет, улица, стадион, ливада, плажа, њива или океан...
М. С.
