Уметничку школу (наставнички и академски одсек) похађао је у Београду тридесетих година прошлог века у класи Ивана Радовића, Бете Вукановић, Љубомира Ивановића и Симеона Роксандића. Убрзо по окончању школовања, 1938, биће међу оснивачима ликовне групе Десеторо, заједно са уметницима попут Љубице Цуца Сокић, Алексе Челебоновића, Богдана Шупута, Николе Граовца и Стојана Трумића.
После Другог светског рата животни пут га води у Нови Сад, где ће између 1950. и 1976. бити управник Галерије Матице српске, у периоду када је стварана значајна збирка српског сликарства18, и 19. века.
Крајем шездесетих прикључује се иницијативи композитора Рудолфа Бручија да и Нови Сад добије високошколску уметничку образовну установу, што ће се 22. априла 1974. и догодити, а Николајевић ће бити међу првим редовним професорима АУНС на предмету Цртање.
У току импозантне уметничке каријере, дуге више од пола века, приредио је педесет самосталних и учлествовао на више стотина групних изложби, и за собом је оставио више од две хиљаде радова - слика, акварела, графика и цртежа, од којих је део представљен и на изложби у Галерији АУНС. Миливоје Николајевић је умро у Новом Саду 1988. године, а пред поклоницима ликовне уметности његова ће дела, у оквиру поставке назване „Пут једне интимности”, заједно са предметима који су везани за његов уметнички рад, бити изложена до 10. маја. Није, иначе, згорег подсетити да се избор из Николајевићевих радова може видети и у Галерији Огранка САНУ, с тим да ће овај вернисаж трајати до 30. априла.
М. С.
