"Зарђали оркестар" био је назив бенда који су чинили Лав Ковач (перкусије), Габриела Бенак (виолина), Милица Свирац (виолончело) и Никола Мацура (кларинет/ саксофон). Да не буде забуне, Никола Мацура, вајар, идејни креатор пројекта који шири назив има "Из буке у звук" и Никола Мацура, саксофониста који је на концерту "Зарђалог оркестра" свирао нешто најсличније кларинету, два су човека.
Перформанс је био осмишљен тако да су извођачи на сцену изашли у црном, са детаљима војне опреме на себи, као део костима. Углавном су то били војни трегери и каишеви, карактеристичне, маслинасто зелене боје.
Други задатак који су имали је да отпакују инструменте који су у сандуцима стојали на сцени. То је допринело уверљивости да су тако и запаковани, као у војсци, односно да је музичко оружје изнесено из њих први пут употребљено на концерту у "Фабрици". Овај моменат је садржао и моменат изненађења, јер када су се необични инструменти креирани од војног арсенала нашли у рукама извођача, било је тешко задржати поглед од њиховог детаљног испитивања. А детаља је било баш много. Уметник је од расходоване војне опреме успео да направи не само делимично верне копије кларинета, виолине, виолончела и перкусионистичког сета, него и оригиналне инструменте са неочекиваним детаљима. Изведба је због свега овога, поготово због озбиљности извођача, била у контрапункту са извесном карикатуралношћу инструмената. У почетку је деловала као да је део цртаног филма, а не озбиљног уметничког догађаја.
У том смислу - озбиљности идејног концепта - готово да није потребно наглашавати колико је важно промовисати мир, а не рат. Додатно говорити о томе колико се сваки, а поготово овај уметнички ангажман ослања на креативност као оружје, да још једном употребимо ту реч. Истина, постоје примери индустријализације војне опреме и њеног додатног економског експлоатисања, попут метака који се обликују као опривесци за кључеве, али рецимо да је то неупоредиво са овим што је виђено у "Фабрици" прошлог викенда.
Што се звучности тиче, метал и није баш погодовао лепоти звука гудачких иснтрумената. Срећом, одабране композиције Љубомира Николића и Нинете Аврамовић, својом савременом експресивношћу заснованом више на необичним ритмичким и хармонским обрасцима, доминантно кратким тоновима и одсуству изражајнијих мелодија, нису пуно патиле за ексклузивним дрветом. У импровизацији се највише истицала перкусионистичка вештина Лава Ковача, а гости изненађења - Марчело и Ненси - отпевали су "Острво мржње" у специјалном аранжману "Зарђалог оркестра". Музику за овај Марчелов сонг је оригинално компоновао Раде Склопић Рејд за представу "Бура" у Српском народном позоришту.
За крај, музичари су са сцене на свака два-три тона уперавали свој инструмент у публику, стрељајући и погледима, чинећи цео склоп перформанса "Зарђали оркестар" још упечатљивијим. Много пријатније је било када су свирали.
Игор Бурић
