Међу многим похвалама, које говоре о томе да један ансамбл из Србије итекако може да се пореди са осталима у свету у квалитету извођења ове музике, издвајају се речи Данијела Пјацоле, сина чувеног Астора Пјацоле, који је рекао да је поносан што у свету постоји група као „Белтанго“, која свира музику његовог оца онако како је треба свирати. И фондација овог славног композитора одала им је признање, доделивши им награду „Премио Астор Пјацола”.
На репертоару овог ансамбла, поред традиционалних танго, као и композиција танго-нуево правца Астора Пјацоле, налазе се и њихове ауторске, писане у стилу балканго, који представља фузију танго и музике Балкана. О томе шта, поред страсти, које има и у тангу и у музици с Балкана, још повезује и представља главне карактеристике те музичке фузије, говори члан ансамбла „Белтанго“ Александар Николић.
- Балканго је танго проткан нашим емоцијама, ослањајући се на наше балканске корене.
Првобитно је настао као својеврстан одговор на музику Астора Пјацоле, коме смо посветили прву композицију компоновану још 2007. године и премијерно је извели у Буенос Аиресу. Публика и критика у Аргентини су једногласно поздравили овакву музичку фузију што нас је инспирисало да наставим компоновање у том правцу, па се у опусу под називом „Балканго“ сад налази већ око 40 композиција – помиње Александар Николић.
Како публика реагује на овај део вашег репертоара?
- Публика реагује поприлично еуфорично на цео репертоар „Белтанга“ који је доста широк. Балканго је само један нови пут којим водимо нашу публику откривајући јој свет пун емоција, разноликих боја, уз велико задовољство што смо дали и свој печат у креирању танго заоставштине. Публика у Новом Саду ће имати прилике да чује премијерно и неколико нумера са нашег новог ауторског албума „Белтанго локомотиво“
Наступате на различитим континентима, танго је свуда познат и цењен, али вероватно постоје средине у којима је наклоност према њему изнад свега осталог што музика различитих епоха и стилова има да понуди?
- Танго је већ одавно светски феномен и пробрана публика га широм света прихвата и доживљава на исти начин као његови првобитни творци у Буенос Аиресу. Са подједнаком топлином публика реагује где год се појавимо. Можда мало више еуфорије осетимо на концертним сценама и фестивалима у Француској, где је танго још пре Другог светског рата нашао своје прво европско уточиште, а „Белтанго“ током ових 25 година изградио сјајну репутацију. Али, био бих неправедан ако бих изоставио срдачан пријем који нас увек дочека и у осталим земљама Европе. Публика у Азији такође уме да направи јако срдачну атмосферу. Памтимо и сјајне концерте у далекој Канади. Танго сцена Источне Европе на пример, одише младошћу која доноси неку посебну полетност и енергичност. А нама такође енергије не недостаје.
Када се добије комплимент од сина славног Астора Пјацоле, да ли је потребна још икаква додатна сатисфакција и доказ да је "Белтанго" испунио своју мисију?
- Велики маестро Пјацола нам је оставио у наслеђе пуно тога, а наше је да наставимо његовим путем, делећи лепоту танго музике широм света.
Испунити неку мисију некако ме наводи на помисао да смо при крају задатка, а ми прослављамо тек првих 25 година рада и надамо се још великом броју концерата у будућности. Пјацолина музика отворила нам је само једна врата у чудесан свет који је непрегледан и пун инспирације и сјајних креација, али да бисте потпуно ушли у магију танга, потребно је упознати и дела осталих композитора који су стварали танго историју пре њега. Пјацола је можда био у тренутку свог стваралаштва најрадикалнији у реформама и танго успео да доведе на концертне сцене, али и он се поносио својим традиционалним пореклом и временом проведеним у оркестру Анибала Троила.
На нашим концертима репертоар је проткан стваралаштвом композитора који обухватају преко сто година танго историје. И после Пјацолине смрти танго је наставио да се развија и помало мења.
Ако је нека мисија тек пред нама, онда нека то буде још пуно наших ауторских нумера који ће наћи свој пут до срца слушалаца.
Н. П-ј.
