Насловна страна Култура Културни додатак

Културни додатак

Култура / Културни додатак ПРВИ ПРИМЕР ЖЕНСКОГ ПИСМА У СРПСКОЈ ДРАМСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ Сирота Албина из Пеште у нашој цивилизацији
Албина Подградска (1858-1880), ћерка знаменитог словачког књижевника Јосифа Подградског, ауторка је драме Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878, најстарије сачуване српске драме из женског пера.
Култура / Културни додатак РЕЧ КРИТИКЕ Лавкрафт/Баранже: У планинама лудила
„У планинама лудила“ је још једно луксузно издање Лавкрафтове новеле  (уз „Зов Ктулуа“ и „Данички ужас“) које је раскошно илустровао Франсоа Баранже.
Култура / Културни додатак ВИШЕ ОД ИСТОРИЈЕ О узајамним везама
Недавно је Одељење за књижевност и језик Матице српске објавила трећи том зборника „Из историје српско-мађарских културних веза“ са врло богатим садржајем из којег на првом месту треба издвојити студију недавно преминулог будимпештанског професора славистике и књижевника Петра Милошевића о животу и стваралаштву културолога Стојана Вујичића (1933-2002).
Култура / Културни додатак ПРИЧА О КЊИГАМА Борхес, ја и идеална библиотека
Идеална библиотека није антологија, која би требало да претендује да буде “бест оф”, избор најбољих књига у већ нечему (антологија савремене поезије од - до, најбоље приче 21. века, како ми то изаберемо, или већ некаква селекција најбољих песама о мачкама, људима и сличним чудноватим створењима), него би могла да буде збир оних дела што су идеалном читаоцу обележелила живот, али и сан, она дела која су му, доносећи естетско и спознајно задовољство, утицала на живот.
Култура / Културни додатак ДНЕВНИКОВ ЕСЕЈ О сну и стварању
Ко би да открије истину, нека не гледа равно у сунце.
Култура / Културни додатак КЊИЖЕВНА КРИТИКА Заштитити лице света „Самоград”, Саше Нишавића
(Архив Војводине, Мали Немо, 2024)
Култура / Културни додатак ИЗ ПИШЧЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Шангај, 1937.
Испијам кафу.
Култура / Културни додатак ВИДА ДАВИДОВИЋ, КЊИЖЕВНИЦА: Ја сам заљубљеница у позориште
У такмичарском програму 69. Стеријиног позорја сутра, 27. маја, на сцени „Пера Добриновић” биће изведена драма Виде Давидовић „Мали ратови и кабине Заре” у режији Ивице Буљана и продукција Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке . Управо је комад „Мали ратови...” донео младој драмској списатељица, рођеној у Источном Сарајеву, пре две године награду Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст.
Култура / Културни додатак ДЕВЕТА УМЕТНОСТ: „Божји људи Боре Станковића” Бориса Станића О вечитим божјацима
Студентски културни центар Нови Сад међу својим бројним активностима посвећено објављује и албуме овдашњих савремених стрип стваралаца превасходно алтернативних поетика, у широком распону од ауторског до андерграунд стрипа.
Култура / Културни додатак ТЕАТАР НАШ НАСУШНИ Сирота радња
Једна авет, могло би се рећи, кружи планетом: авет „позоришта без радње.“
Култура / Културни додатак ПРИЧА О КЊИГАМА Нелинеарно време: Џојс, Пруст и Еко
Чини се да је лако писцима да се изборе са временом које тече у њиховим повестима што их нуде читаоцима као замену за стварност у коју треба заједнички, и писац и читаоци, да поверују.
Култура / Културни додатак СЛУЧАЈ ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Деобе (2) Истина о човјеку
Добрица Ћосић је у Деобама свјесно тежио ка драмској напетости и низу сукоба у роману – на честој драматизацији романа. То је често драма свијести, али и драма сукоба међу јунацима. Ћосић поједина поглавља романа сасвим приближава драмској форми. Он је тежио јединству „драме свести“ и драме историје, што је специфично својство његовога књижевног дара.
Култура / Културни додатак КЊИЖЕВНА КРИТИКА Плодови песничког зрења „Јесењи адађо”, Сунчице Радуловић Торбице
(Прометеј, 2023)
Култура / Културни додатак ИЗ ПИШЧЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Премеравање света
Не знам када сам тачно први пут читао Кандида. Знам само да је то било у трећем или четвртом разреду гимназије. Сећам се да ми се тада допао лепршав стил, и урнебесни темпо догађања у књизи. А допали су ми се и ликови. У Кандиду сам већ почео да назирем обрисе својих потоњих ломатања, у Панглосу сам видео све оне разне идеологе које ћу касније сретати по повратку са разних путовања.
Култура / Културни додатак КУЛТНИ РЕДИТЕЉ ДАНИ ЈУНГ: Био сам наиван
„Прекинути сан“ Данија Јунга, у извођењу Позоришта „Zuni Icosahedron“ из Хонг Конга, представа је која се може посматрати као врх леденог брега када је у питању стваралачки опус њеног аутора. Ова представа је недавно изведена и у Српском народном позоришту, као део Фестивала „3Фест“, а прилика да се поразговара мало са Данијем Јунгом била је неприкосновена. Требала би, наиме, цела страна да се представи његов рад и допринос позоришној култури света. Од Њујорка 1971. где је учествовао у оснивању „Подрумске радионице“ (Basement Workshop), прве азијско-америчке уметничке и културне организације, до оснивања Позоришта „Zuni Icosahedron“ у Хонг Конгу, прошло је само десет година, али на сваких следећих десет година Јунг као да је гомилао стотине нових уметничких дела, од цртаног преко експерименталног филма, до видео арта, перформанса, инсталација, позоришних представа. И не само то. Дани Јунг је био члан такорећи безброј активистичких организација критичке оријентације, која су радила на томе да уметници остваре бољи положај у друштву. Данас се представља као неко ко ради на интеркултуралности, а главне сараднике налази у Индонезији и Јапану.
Култура / Културни додатак ПРИЧE О КЊИГАМА Берза за изнајмљивање главних јунака
Како је оно својевремено певао сјајни, луцидни маштар Душко Трифуновић: главни јунак једне књиге дошао ми да се жали, дивно беше главним бити док ме нису прочитали: сазнали су моје мане, моје тајне моје туге, покидали неке стране и “пошли да траже друге”.
Култура / Културни додатак КРИТИКА ИЗЛОЖБЕ Лихтенштајн у Албертини
У поводу 100. годишњице рођења Роја Лихтенштајна (1923 -1997), у бечкој Албертини у току је амбициозна ретроспективна изложба с више од 90 слика, скулптура и цртежа овог необичног аутора, којег многи историчари уметности сврставају међу најутицајније америчке ликовне уметнике 20. века - раме уз раме са Ендијем Ворхолом и Џексоном Полоком.
Култура / Културни додатак СЛУЧАЈ ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Деобе (1) Истина о човјеку
Добрица Ћосић је послије Корена (1954) имао озбиљну стваралачку кризу.
Култура / Културни додатак ПОЗОРИШНИ ПУТОПИСИ Путовање до позоришне представе (2)
Освануо је и дан прве пробе у Зајечару. За мене је почео неколико минута пре 6 сати. Сан је, испоставило се, био кратак предах између вечерњег читања драме и буђења.
Култура / Културни додатак У ЖИЖИ: ПРВИ АЛБУМ БЕНДА „МОРАМ ПИТАТИ ИГОРА” Провокативне „Бесмислице”
Три пута сам промашио свирку бенда „Морам питати Игора”.
Курсна листа
EUR/RSD 117.1015
RSS ATOM
Најновије вести