Крајем 2005. одржана је премијера мјузикла “Врли нови свет”. Драматизација Хакслијевог романа била је дело редитеља Виктора Нађа, а музику је компоновао Маћаш Варкоњи. Скоро четворосатни наступ био је први мјузикл који није постигао већи успех. Не знам да ли је разлог за то била дужина, дистопијска тема или песме које су биле предугачке и не баш привлачне, али представа једва да је извођена једну годину.
Као компензација за претходни неуспех, 2007. Виктор Нађ режира “Rocky horror show”. Овај мјузикл је настао као пародија на холивудске хороре Б продукције, зачињен суптилном иронијом на сладуњаве тинејџ филмове. Наивна прича, више комична него страшна, кореографија пуна бесмислених и сувишних покрета, али публика се осећала добро и незаборавно забављала. Поред дивљења и признања публике, за поменути мјузикл су добили и бројне стручне награде, на пример, на 53. Стеријином позорју. Арон Балаж је добио награду за глуму, Илдико Лавро–Ђенеш за кореографију, а Ева Сендрењи за сценографију.
Публика је такорећи чекала скоро четири године на премијеру “Чаробњака из Оза”, у режији Золтана Пушкаша (2011). Упркос често празној сцени, неонска светла и дим су створили позоришни спектакл, као и одевне креације које су одговарале модној ревији. Духовита кореографија (Ласло Бобиш) промешала је жанрове, као и музички композитори Андрес Маријано Ортега и Ервин Ереш. Био је то прави породични мјузикл.
Две године касније, 2013, изведен је “West side story”, поново у режији Виктора Нађа. Делу пуном друштвених тема и без хепиенда, редитељ није премештао радњу из америчких 50-их, али ипак је имао за циљ да је повеже и осврне се на сада и овде.
Након тога је уследило “Буђење пролећа” режији Золтана Пушкаша (2015). Музичка форма је створила илузију забаве и лакше долазила до шире публике. Представа је говорила о генерацијским разликама, лицемерима, генерацији изгубљеној у бесциљности и, наравно, буђењу сексуалних нагона. Главне улоге су тумачили студенти драме на мађарском, који су то поштено и добро одиграли.
Представа “Црни” у режији Жанка Томића (2017) настала је на основу драме Иштвана Балога, написане у 19. веку као реакција на побуну против Турака у Београду, касније познату као Први српски устанак. Текст је адаптирао Ференц Немет, а затим га је Роберт Ленард у потпуности претворио у акциони мјузикл. Колико год да делује смешно, ова ултраиронична комедија која се граничи са кичем, није била нимало наивна. Пуна је узбудљивих метафора, и оставља дубок утисак на гледаоца и визуелно и звучно.
Редитељ Золтан Пушкаш 2018. режира и авантуре Тома Сојера. У сценској верзији Роберта Ленарда, уместо адолесцентских подвала, наглашена је тема убиства. Била је то забавна, авантуристичка представа за младе којој је било лако препустити се.
У размаку од само неколико дана, тада је премијерно приказан и мјузикл “Вентилатор” у копродукцији са Позориштем из Копра. Голдонијев класични текст режирао је Јака Иванц, а поука је била упечатљива: љубав је једина ствар која преживи и смак света. И бубашвабе наравно.
У историји Новосадског позоришта “Коса” је још једном играна као заједнички рад са Позориштем младих и Центром за развој визуелне културе. Представа се изводи у Позоришту младих, на српском језику, а песме су на енглеском језику. Текст популарног бродвејског мјузикла “формирао” је Роберт Ленард, према култном филму Милоша Формана.
“Слободољубац Бењовски” је 2022. режирала Маргит Гарајски. На основу дела Мора Јокаија, редитељка је сама написала сценски текст, користећи белешке и путописне мапе Бењовског. Музичко-плесна представа романтичног тона није успела и брзо је скинута са репертоара.
“Виолиниста на крову” је, међутим, био велики миљеник публике. Урађен је у копродукцији са Српским народним позориштем, у режији Атиле Береша из Мађарске. Играо се на српском језику, а песме су се такође певале и на српском језику. Дивно, ванвременско дело, са посебним музичким светом и горко-слатким хумором. Мазел тов.
Прошле године премијеру је доживео и “Капетан Немо” у режији Золтана Пушкаша. Вернов класични роман адаптирао је Роберт Ленард, а стихови су такође били његове креације. Музику су написали Давид Клемм и Ервин Ереш. Рођен је савремени мјузикл, узбудљива прича која се дотиче и актуелних друштвених проблема. Представа ужива апсолутни успех код публике!
Пошто су мјузикли толико важни у животу ансамбла Новосадског позоришта, природно је било да се за прославу 50. рођендана премијерно изведе још један. “Било једном у Новом Саду” Андраша Урбана обилује најбољим песмама управо из овде поменутих мјузикла. У појединим деловима кориштене су оригиналне верзије песама, а у неким нове, преправљене. Храбро, дрско, отворено, забавно, секси, узбудљиво, духовито, дирљиво, зачињено добром основном причом, захтевном кореографијом и беспрекорно отпеваним песмама.
Агнеш Рафаи Телечки
