Сага о ВББ дуга је скоро колико и историја рокенрола на овим просторима, са почетком у револуционарној 1968. години, када се у Новом Саду окупила група ентузијаста одлучна да засвира мало прогресивног звука са ”трулог” Запада. Ствар је попримила озбиљније размере тек када је улогу фронтмена преузео чувени авангардни уметник Бранко Андрић Андрла, да би облик под којим је познат и данас био исцртан доласком новог певача, Драгана Јуришића. Као водећи аутор и аутентичан шоумен препознатљивих манира и харизме, он је водио бенд кроз бројне успоне и падове, персоналне промене, експерименте и скроман дискографски опус од свега три албума. Половина ЛП плоче (подељене са кантаутором Радицом Петровићем), једна касета и ЦД издање, ипак су изнедрили прегршт хитова који су обележили одрастања неколико предратних генерација на новосадском асфалту. ”Шећеру мој”, ”Ја имам блуз”, ”На облаку пловим драга”, ”Дан је пуст”, ”Иде воз” и други бисери су последњих десетак година живели само у сећањима, јер је Јуришићев одлазак у вечна ловишта означио и трајни прекид блуз забаве у граду и шире. Неретка јављања тих песама у радио-етру одржавала су пламен сећања, да би се пре неколико година сасвим разгорео, обновом приче у новој поставци.
Кључну улогу у реанимацији ВББ преузео је времешни лимански блузер оригиналне свирачке технике Атила Шоти, гитариста састава из периода када су углавном настајали њихови каснији успеси. Окупивши екипу врсних локалних музичара (клавијатуриста Дејан Старчевић и бас гитариста Никола Костић Ли Мен), Шоти је обновио стари репертоар у свежим и шармантним аранжманским искорацима, којима познати стихови поново плове прилагођени афинитетима слушалаца у 21. веку. Након неколико успешних свирки у граду и околини, приступило се и припреми новог материјала, уз креативан допринос текстописца Бранислава Башића Пекара и новог фронтмена Милана Бугарина.
Четврти албум Покажи да можеш представља ВББ поново у седлу, освеженог звучног манира, са кристалном оштрином стратокастера и топлим теписима хемонда у првом плану чврсте ритам и блуз матрице. Нови стихови о непристајању на урбано пропадање и другим класичним темама рок поезије, упарени са неколико старих бисера у новом паковању, изазиваће уобичајене контроверзе и наилазити на могућа оспоравања све док, ношени таласом несумњивих бројних наступа бенда у скорој будућности, и они не заживе међу поклоницима и добију заслужено место у историји.
Златомир Гајић
