1283 (Краткотрајни)
Политичка пошаст, ма колико нам загађивала живот, можда и не заслужује да у нашим текстовима буде идентификована и именована: већина њених протагоноста нестаће, сама ће се својим злом расточити, још пре него што наши записи буду одштампани и добију читаоце.
1284 (Свесно и несвесно)
Универзалност потребе за алкохолисањем (узгред: антрополози тврде да се у свим епохама и у свим народима, укључујући и сасвиин изоловане и малобројне скупине, знало за производњу средстава за опијање) једна је од најзагонетнијих (а можда и најбитнијих) чињеница човековог постојања. (Можда човек не би ни претрајао да у своју природу, и у свој начин живота, није уградио овај амортизер?)
1287 (И себи)
Чак и из пуког користољубља, требало би да другима, посебно онима који су нам блиски и који заслужују нашу подршку, да помогнемо да се осећају достојанствено: и себи смо приуштили, бар исто толико ако не више, достојанства и самопоштовања.
1288 (Лек)
Злим људима који су се дочепали моћи треба омогућавати да се јавно, у медијима, што висе појављују: то је најбољи начин да се убрза њихово разобличавање. (Тако је бар у, колико-толико, мирнодопскиин околностима!)
1289 (И једноставније и корисније)
Поједини писци би, с обзиром на оно што су објавили, имали боље место него што имају, само да су ћутали и гледали своја посла уместо што су се бавили, и што се баве, разним ујдурнама којима би хтели да поправе слику о себи.
1292 (Као у болници)
Кад год могу, склањам се из просторија које су осветљене шкиљавом светлошћу: изазивају у мени осећање потиштености, безмало болести!
1293 (Чињеница, ипак)
Изгледа да с другим људима телепатијом комуницирамо много, много више него што верујемо и много више него што, на први поглед, запажамо. (Ово признање не пада лако онима који су, попут мене, поклонили апсолутно поверење рационализованим узрочно-последичностима!)
Чедомир Мирковић
