Ускоро ћемо и у новинама, као са храном, имати декларацију да је нешто органског порекла.
Не тако давно, пре 44 године, опскурни „једнохитни“ поп састав Баглс певао је како је видео убио радио-звезду. Спотом за ту песму отворен је чувени, сад већ помало заборављени МТВ. Колико ће трајати забава са компјутерски генерисаном, сада већ вештачком интелигенцијом (AI) створеном музиком?
Полако, тек је почело. Након Нунури, која је била (и остала) прва компјутерски генерисана инфлуенсерка, сада имамо и Ану Индијану, прву поп икону света вештачке интелигенције. И тек што је почело, изазива огромно негодовање. Логично је да се многи осећају угрожено. Сетимо се само штрајка у Холивуду. Обећање да ће нам роботи омогућити да ништа не радимо показало се као прилично апокалиптично, а не утопијско. „Терминатора 2“ да не спомињемо.
Ник Кејв, на пример, већ је најоштрије осудио свако учешће вештачке интелигенције у уметничкој продукцији. Поводом имитирања његовог стила од стране популарног Чет Џи-Пи-Ти бота, на свом блогу Документи Црвене Руке је записао: - То што Чет Џи-Пи-Ти ради је на овом нивоу умножавање као травестија. Можда ће временом успети да произведе песму коју површно гледајући нећемо моћи да разликујемо од оригинала, али ће то увек бити репродукција, једна врста сатире… Песме се рађају у патњи, под чим подразумевам предуслове у комплексности, унутрашњој људској борби, креативности. Колико ја знам, компјутерски алгоритми не могу да осећају. Податке ништа не боли. Чет Џи-Пи-Ти нема унутрашњи свет, нигде не иде, ништа не ради, не може да се усуди да оде изван своје зоне комфора и зато нема капацитет да са нама подели искуство које трансцендира његове границе, јер за њега границе не постоје.
У прилог овоме што је изнео Ник Кејв говори податак стручњака информационих технологија, који упорно објашњавају да вештачка интелигенција неће решити све проблеме света зато што јој за то треба инпут који само људи могу да јој дају. Чак и у случају Ане Индијане, иако је њени творци из неке ај-ти фирме рекламирају како је вештачка интелигенција све урадила сама, лажу људе. Вештачкој интелигенцији још увек требају подаци шта се од ње очекује да уради. Само људи могу да вас изненаде. А неће бити изненађење ако управо људи на крају дођу до тога да направе потпуно аутономно биће. По цену тога да нам то стварно буде крај.
За разлику од научника који су опрезнији и етичнији у изјавама, стручњака информационих технологија, поготово оних запослених у великим компанијама - који то свакако нису - уметници су били (и остали) они који дају најсмелије „прогнозе“. Чак је и Карел Чапек, изумитељ роботике пре него што је она била измишљена у виду четврте индустријске револуције, био – уметник. Први законодавац у погледу примене вештачке интелигенције, Исак Асимов, био је – уметник. Видећемо да ли ће да важе њихове речи, а кога занима један од могућих сценарија, нека погледа филм „Екс макина“ Алекса Гарланда. Екс макина – израз који се у античком свету користио на позорници, у финалима драма, када се бог као неочекивана сила из тадашњих машина за производњу дима појављивао изненада и решавао ствар – могла би и сад да нам буде судбина.
До тада, Тејлор Свифт нема шта да брине. За разлику од гласа и моћних подстицаја за људске неуротрансмитере у свим доменима информационих технологија, када је реч о појавности поп-звезда, њихово тело је још увек жива ватра, светлосним годинама далеко од првих уверљивијих копија.
Игор Бурић
