Како истиче песник и књижевни критичар др Зоран Ђерић, „Повратак у Логос” сведочи о песниковој развојној линији, али и истиче његове највише и најубедљивије песничке домете „Мировићев Повратак у логос је, истовремено, и повратак самоме себи.
Суочавајући се са собом, са савременим човеком и савременим светом, како је то приметио Селимир Радуловић, Мировић је отворио, широм, двери покајања.
А да би покајање било делотворно, оно мора бити Логоско, како би водило не просто животу, већ вечном животу, лишено фантазија, охолости и самопрецењивања, окренуто ка Господу Богу, Господу Христу“, цитирао је ћерић. Он истиче и чињеницу да су у књизи Повратак у логос доминантни мотиви Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог.
„Поезија Игора Мировића препуна је симболизма, метафора. Позива се на догађаје из прошлости, али се загледа и у садашњост, њене духовне структуре”, истиче др Ђерић.
И по оцени преводиоца Зденке Валент белић, песничка збирка „Повратак у Логос” представља рефлексију путовања ка индивидуалном.
„Песник Мировић је стваралац који уз помоћ креације открива себе самог себи самом и показује колико потенцијалне људске снаге носи („Одржи у себи тинајући жар огња“, Велико решење), али и то какав неисцрпни понор влада у сваком од нас – чудесни бездан неоткривених лепота. Поезија у Повратку у Логос долази у позицију битне спознаје модерне епохе уз помоћ које изнова избија на светлост дана оно најинтимније и најдубље у човеку. Јер сусрет са светом нас нужно прља, умивати се можемо једино сопственим мислима”.
М. С.
