Венце и књиге на рушевине библиотеке, спаљене у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године, положили су управник НБС Владимир Пиштало и специјални изасланик Владе Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин.
Том чину присуствовали су и амбасадорка Немачке Анке Конрад и државни секретар Министарства културе Србије Миодраг Ивановић.
У обраћању званицама, Пиштало је подсетио да се данас у здању НБС на Врачару у холу могу видети угљенисани остаци неких од пола милион спаљених књига, "које су одражавале искуство на простору од Венеције до Константинопоља".
Према његовим речима, на Косанчићевом венцу је уништено и око 1.500 рукописних књига, насталих између 12. и 17. века, као и штампане књиге и друга грађа и документи.
"Овде се десио злочин против сећања и маште. Али злочин против маште не сме бити злочин против наде. Не можемо вратити књиге, али се не може одрећи ни сећања. Злочин протв маште не сме бити злочин против наде", поручио је управник НБС.
Изразивши уверење у "превазилажење траума кроз сарадњу", Пиштало је додао и да верује "у европску будућност наше деце".
Као представник немачке владе, Сарацин је рекао да се "на овом месту између одјека историје суочавамо са дирљивим подсетницима ожиљака који опстају у српској колективној свести".
"Пре 83 године небо над Београд се затамнило од стотина немачких авиона. У немилосрдном баражу бомбе су падале на град, убијајуће бројне цивиле, уништавајући домове и културну баштину", рекоа је Сарацин.
Према његовим речима, у "разорном чину слепе агресије Луфтвафе није само уништила здање НБС, већ и трезор знања и писмености, са преко пола милиона књига, драгоцене рукописе и докумете, који су сведени на пепео".
Сарацин је додао да је то био "напад на саму душу народа, на стубове српском идентитета, културе и историјског памћења".
"Данас кад стојимо у сенци ове трагичне историје, желим изразити најдубље покајање и тугу у име Немачке", рекао је Сарацин.
Према његовим речима, Немачка "непоколебљиво признаје тежину злочина почињеног против Краљевине Југославије".
"Не можемо изнова писати прошлост, али имамо дужност да је признамо са искреношћу и човечно. Морамо признати тамна поглавља наше историје и осигурати да научене лекције прошлости не буду заборављене", додао је Сарацин.
Како је нагласио, "само ако се са храброшћу суочимо са прошлошћу, можемо успети да направимо будућност засновану на правди, помирењу и обостраном разумевању".
Сарацин је закључио да је "ово неопходан корак како би се осигурало да се слични злочини не би поновили".
