На свом представљању на Међународном сајму књига, Мос је рекла да је њена "књига љубавно писмо историји", коју је почела да пише тако што је попут детектива покушавала да пронађе нешто о својој прабаки Лили Вотсон, која је избрисана из историје, а била је познати писац.
Запитала сам се шта је историја? Ко је ствара? Ко одлучује ко је битан, а ко заборављен? Моја прабака је била позната у своје доба, али ипак је историја одлучила да није важна и све њене књиге су нестале, казала је Мос.
Према њеним речима, прича о прабаки је било надахнуће да напише "Краљице ратнице и тихе револуционарке" као књигу о женама које су биле битне, али је историја заборавила на њих.
Књига коју је објавила Геопоетика, у преводу Ане Стефановић, садржи скоро 1.000 имена краљица ратница и вођа гусара, жена које су живот посветиле природним наукама или медицини, и које су се опирале дискриминацији.
Мос је открила да је њена прабака у духу викторијанског доба била против давања права гласа женама, али истиче да је "важно ставити у историју све жене, не само оне које волимо и одобравамо".
Оценивши да су жене и мушкарци изградили свет заједно, британска књижевница је приметила да "кад се пише историја постоје различити приоритети и некад се намерно изостављају жене", као у случају Авганистана "где жене нису видљиве".
Мос је оценила да се понекад ради о бенигном занемаривању жена, када се гледа из угла људи из верских и образовних установа у којима их нема, али се у науци често дешавало да су открића жена приписивана мушкарцима са којима су радиле.
Све што сам хтела да постигнем овом књигом јесте, не да изоставим мушкарце из историје, него да вратим жене где припадају. Помињем жене из свих делова света и историје. Кад погледати стари Египат, Грчку или Сумер, видите жене у свим делатностима, навела је Мос.
Поменувши Флоренс Најтингејл, која се данас сматра заслужном за установљене посла болничарке, Мос је упозорила да се заборавља Мери Сикл које била пођеднако значајна у том напору, а омиљене су јој бројне пираткиње, међу којима су Бони и Рид, на основу којих је заснован лик који тумачи Кира Најтли у "Пиратима са Кариба".
Рабија Балки (из 10. века) је симбол авганстанског песништва, али и опресије према женама. Кад су Талибани дошли на власт поскидали су њене слике, али жене и мушкарци у Авганистану и даље изговарају њено име и деле њене песме, које ће остати запамћене, рекла је Мос.
Романи Мос су продати у више под осам милиона примерака на четрдесетак језика, оснивач је Бејлис женске награде за фикцију, чланица је Краљевског књижевног друштва и одликована је звањем Официра Британске империје за заслуге у књижевности.
Истакавши да углавном пише фикцију, Мос је додала да је "важно испричати причу, а не само ставити чињенице на папир".
Приче ти саме кажу шта им је потребно. Неке приче морају бити испричане као мемоари и нефикција, а неке морају бити измаштане. Морате саслушати тему и саму причу, и то ће вам рећи како ће бити испричане, оценила је списатељица.
Пошто је доста њених романа радњом смештено у прошлост, Мос је упитана да ли јој садашњост не представља инспирацију као писцу, на шта је одговорила да има сјајних писаца који пишу о садашњости, али да је њој потребно времена да се осврне.
Кад пишеш о свом времену без свих података, то може навести на криви траг. Зато пишем о прошлости, јер она увек обасјава светлом садашњост, оценила је Мос.
